Наша књижевност

“У ЕНИ ов

Југославија каква јесте : 457

„Мвг такуго хлебали смертељљнуто вБогу, Добевал победу свог,

Ми, как братђа, столли на страже друг друга, Помогал друг другу в 60:0.

Потому что фашист, сербскои пулем пробитњи, Над Невои не вставал из могил, Потому что фашист, над Невого убитви, Шумадииским лесам не грозил,.“20)

У рату, борећи се и изграђујући као људи и борци, ми смо такс интензивно жељели да Црвена армија, ослободитељица народа, осјети нашу помоћ, највјернију и највећу коју смо у нашим размјерама могли дати; искрено смо и интензивно тежили да се приближимо севјетским узорима и додјељивали смо нашим јунацима, као највиша одликовања, имена совјетских бораца, наше градове смо одликовали упоређујући их са совјетским градовима. И када нам совјетски пјесник признаје нашу вјерност и нашу помоћ, када га наши људи и градови потсјећају на совјетске, наше патње на патње и издржљивост совјетских људи, — ми то примамо као најљепше сдликсвање, као признање живима — за живе и за оне који су пали, не дочекавши га, иако су га свом душом и сваком капи крви жудјели, дан по дан и кап по кап. И зато нам је ова Тихоновљева пјесма, иако у цјелини није на нивоу најбољих пјесама књиге о Југославији, тако блиска и драгоцјена.

У пјесми „Зимњи дан“, која по дужини скоро прелази у поему, Николај Тихонов слика један обичан дан у Београду из прве зиме послије ослобођења читаве наше земље. Пјесма почиње стиховима:

„Спокоинви денђ. В снегу Белград. И все обкновенно...“21) —

И та два стиха се понављају неколико пута, претварајући се у рефрен, и служе пјеснику као помично свијетло које он преноси с једног поља на друго, да послије једног предмета освијетли други. Миран је дан у Београду под снијегом. И све је обично, обично у нашем схватању и нашем темпу живота: звекећу полуге и лопате

29) Ми смо, борећи се за своју побједу, поднијели тако смртоносну мећаву; ми смо као браћа стајали један другом на стражи, помажући један другом У борби. Јер фашист кога је пробило српско тане није над Невом устајао Ма ПрориЕа, јер фашист који је погинуо на Неви није пријетио шумадиским гајевима.

21) Спокојан дан. У снијегу Београд. И све је обично.