Наша књижевност

| РЕНЕ И И и му 4 а -_ 7 Е

иинивамииниивидим

Југославија каква јесте 469

то се даје у живим и неочекиваним паралелама: на једној страни су Ловћен, Триглав и Велебит, њихов камен, њихова горостасност и вјечита борба с облацима и вјетровима, а на другој Љубљана у воћи, када је све мир и сан, када не спава само мјесец који је сав од сна и сав се лије на земљу као сан. И затим се слике смјењују све брже, и све једноставније, и градуирају, у смислу све ширег и све разностранијег одражавања лица наше земље, и упоредо с том градацијом, управо као њен елеменат, појављују се мотиви борбе и историје, елементи трагичног и херојског, као неодјељиви састојак љепоте ин богатства Југославије: као последња имена, којима завршава градуирану слику љепота наше земље, пјесник помиње Авалу и „Косово“, „древно поље“. У другој групи строфа Тихонов говори и о нашој земљи послије ослободилачког рата, и опет упоредо с тим о оштрини и размјерама наше борбе, о величини наших жртава, о нашој безграничној спремности на све, само да не бисмо „дали слободу под срамоту“. Пјесник позива људе да погле дају попаљгна југословенска села, да виле како изгледа земља на чијем се читавом простргнетву нижу сгмо развалине и руине, земља у којој су „.-. города горели, И пепел давно остБгл,

Заклиненнвге тоннели Разбитве в прах моств!“;23)

земља чија су поља разривена од граната, чији су људи „боси у пољима“, и дјеца „у прњама до пета“ и с „несланим комадима хљеба у рукама“. И ту се, пред својим завршетком, пред рефреном, прегама друга група строфа, — прелама се у контраст: очи полуголих и полугладних дјечака блистају поносом и самопоуздањем, вјером у нови живот. И та њихова вјера постаје стварност, стварност обнове и изградње. У слиједећој групи строфа пјесник каже: Југославија, то су људи који су „збрисали Нијемце с лица своје земље“, људи који, пјевајући пјесме о Титу и Стаљину,

|„... стролт дороги, знал Дороги болБшои мечтвг, Что ладат моствг Дунаа, Как в будушее мостњ.“2%)

23) ,. торели градови, и пепео се давно охладио; тунели су заглављени, мостови у прах сатрвени. 24) _.. граде путеве, знајући путеве велике маште; што граде мостове

на Дунаву, као мостове у будућност.