Наша књижевност

Ур РОКИ

474 Књижевност

С друговима,

На беспутним планинским прево јима — Певао,

Под црним кишама болних пораза, На сунцу што је и од освете Врелије! Јеси ли ми ти то треперила пред очима, И у хиљаду и првој борби,

Онда,

Кад смо подигли наш стег, Најрадосније,

Најсмелије!

У овај чудни јулски дан — Ниџ твоје дете, Ни гост! Улицо мога детињства! У овај дан повратка —- И твој гост и твоје некадашње и данашње дете! Улицо, Мгти, Скеле беле у дугачком црвеном фронту чудесних новоградњи, Ви хитроноги пионири са заставицом Чујте, — То у једном једином тренутку Године, Године Кроз мене — Лете!

Још стоји јабука сасушена —

једини траг,

И ја сам ту.

— Али...

Да ли сам то ја,

Да ли сам то ја у овој улици Кој нема! Мати,

Пионири.

Улицо мога детињства,

Колико драгих другова мојих