Наша књижевност

мери мдињнт =<>=

доку

Повратек песника у улицу које нема ; > 475

Хладни мрамор,

И оштри,

Опори бршљан грли!

Колико њих је ветар разнео

— Сурови ветар победа —

Колико ЊИХ,

Тамо у даљини,

У овом тренутку —

Док црвена пионирска заставица, Преда мном,

Пред нама,

Радосно лепрша —

Док се скеле наших новоградњи, Док се наши пркосни мостови,

Док се наши смели челични колосеци, Кроз пустош измрцварених градова, Преко запенушаних наших река, Кроз праисконску-лепоту наших планина, — Упркос свему

Победоносно пружају у недоглед, Колико њих у овом тренутку,

У смрт,

У победу хрли,

И колико њих се тек сада

На далек,

На тегобан,

На најсветији пут спрема!

Трепери падина Звездаре у јулским испарењима. Наша богата јесен долази. , Моја мати,

Мали стуб прашине,

У ковитлацу предамном пролази.

<< Да

Мати,

Натшу стару заставу,

Далеко смо пронели, ; И као што сам ти се у Некадашњем животу,

У тмурном таворењу у неповрат ишчезлих дана, У тврдом заносу наших најлепших снова