Наша књижевност

ПРИ У ЛЕ

па а а а

Ра.

А а Зе

476 3 ' Књижевност

Заветовао Озвездану смо је донели!

Али ти знаш,

Ти знаш своје дете — мати моја добра,

Ти знаш за горки,

Ти знаш за пламени немир његовог срца,

Ти знаш у каквом је радосном заносу гледао

— Горди орлов лет!

Из ове улице које нема,

И у име тебе коју нисам нашао,

Са пионирима који распевани пролазе са својом заставицом —- Како је расцветана даљина која њих мами! —

Хоћу да чују светлу, братску реч победе

Далеки борци —

Од рова,

До рова,

Од казамата, 7

До казамата,

С континента,

На континент —

Да још јаче заблистају очи оних у самицама,

Да бодрије коракну они у походима безименим, без сна, Да се још више стврдну срца оних у страхотном отступању — За нове,

Несавладљиве,

Јурише —

—- Хоћу да чују светлу, братску реч победе

Гладни бомбаши на Пелопонезу,

Будни осматрачи на обалама Јангцекјанга,

Партизани на херојској Гвадарами —-

Мати,

Пионири,

Улицо мога детињства, Хоћу да руку пружим, Свима,

Свима што се и сада, У овом тренутку, Тамо,