Наша књижевност
13
480 Е 4 ђ " Књижевност
Вагони ће бити окићени цвећем и заставама. Станица ће бигг пуна људи, а сам он биће сев срећан и поносан и промукао од певања. Сунце иза бараке греје те, жмуриш и све је тако једноставно. Кроз прозор вагона видиш замак над градом, сав осветљен и блештав, а поред пруге стоје познаници и машу ти рукама. Уживаш кап по кап, сваку појаву напосе, заустављаш се и ако није тако, као што треба, поновиш још једном. У сањарењу све је могуће.
Ништа не смета, што си девојку, коју си сретао сваког јутра на путу у школу, познавао само из виђења. Сад сте добри знанци и њен поглед не напушта те више. Њу је Мали десет пута замишљао, и сваки пут друкчију. Увек изнова су се сретали и сваки пут је мењао њен лик, додавао му нову особину и ону реч, која је још недостајала. Е
А код куће ће отац само махнути главом. 5
Добро си се извукао, момче, рећи ће и понудити му цигарету. Мрву цигарету, коју ће смети да попуши у очевом присуству. Пенудиће му је из кутије на коћном ормарићу. Као себи равном и затим му више неће бити потребно да скрива цигарете и шибице.
У кухињи ће мирисати по јабукама и сестрица, која је тек прохедала, гледаће га цело вече широко отвореним очима.
Лудост. Мали се горко насмешио и загледао у руке, које су биле чврсто оковане. Гвожђе га је пекло као жива ватра. Вани је падао сумрак, киша је лила без престанка и све што је могао да види кроз прљави прозор било је бедно, пусто и сиво. Увукао се сав у себе и затворио очи.
Тај пут у завичај био је заиста вредан своје цене. Из логора у затвор. У некакву смрдљиву рупу. Није више сумњао у то, зашто су га одвели из Гонарса.
Због гимназије.
Због штрајка, летака и исписаних зидова.
И коначно такође због акције на прузи у Тиволију.
Преслушаваће га а можда и тући — али биће ипак код куће, у Љубљани, за којом је ова два месеца у интернацији ипак толике чезнуо и која му је заправо била милија но што је мислио. Зато с насмешио и дигао главу и кад су га угурали у тесну и тамну ћелију, с осећањем некаквог задовољства у себи погледао је на момке, које је назрео при слабој светлости високог, мрежом затвореног прозора.
„Но, опет смо код куће“ јавио се и одложио телећак, који је носио са собом.
.