Наша књижевност

ЛИСТАЈУЋИ ПО ПРВИМ СТИХОВИМА

Пјесма прва

Писао сам некад чак и акростихе,

а сада кад листам те прашњаве свеске и читам квартине ил троме дистихе, стихове припросте и ритмове реске

ја се чудим свему, наивности, сјети, чежњи нереченој. Ал памтим и дане пуне једрог жара и маште што лети кроз вихоре свијета и сне обуздане.

Те крваве дане синџира и међа,

кад је цвала буна иза сваког плота, а расла у свијести, све чистија жеђа и у борби писан љетопис живота,

Дане што су текли засићени смислом, заносом пјешака кад се ближи граду по стрмини стазе; у бунту сувислом, у снима о земљи што зори у јаду.

ж ~

Да се рекну клетве на све што је мрачно, У тамници — ноћи завиче из гласа,

да се псује бијесно или шапће плачно, буљуцима звијери, сводницима маса2

Ком помажу клетве у том мраку, друже, брате или куме, ком шкргути мукли, коме, реци само, срокови напукли

у самотној изби кад ријечи дотуже.

сл