Наша књижевност

ни јиим

В. Г. Бјелински 435

и онда замолио да ми поднесете рачун о свим жртвама услова живота и историје, о свима жртвама случајности, сујеверја, инквизиције... Ја не желим срећу ни забадава, ако нисам миран у погледу свакога од моје браће по крви...“ Ове речи Бјелинског сведоче о томе колико се Хегелова теорија о разумној стварности, или бар Хегелова теорија како ју је схватио Бјелински, није могла на дуже време саживети са карактером Бјелинског, убеђеног и активног борца и револуционара.

Бјелински, дакле, преодолева идеалистичка схватања и почетком четрдесетих година ступа одлучно и дефинитивно на пут материјализма и револуционарне демократије. Али као што је захваљујући својој борбености и свом самосталном начину мишљења савладао утицај идеалистичке филозофије, Бјелински је исто тако био самосталан и оригиналан при усвајању материјалистичких погледа Он је даље разрадио оне материјалистичке погледе које је прихватио од других филозофа, разрадио их је самостално на основу услова руског живота. Материјалистичка филозофија Лудвига Фојербаха значила је много за даљи развитак Бјелинског. У овом погледу нарочито је важну улогу одиграла Фојербахова књига „Суштина хришћанства“. Бјелински је у потпуности усвојио гледиште да је човеково мишљење секундарно, да стварност претходи свести, да свест зависи од природе, која постоји самостално. Али Фојербахов материјализам био је ограничен; он има метафизички карактер, и то му је основни недостатак. Фојербах природу није посматрао у њеном развитку; он није схватио развитак друштва и борбу класа. Бјелинског због тога Фојербахов материјализам није задовољавао. Свакидашња борбена пракса, посматрање руске стварности и материјалистичке традиције руске филозофије, које иду од Ломоносова и Радишчева, — то је све утицало на Бјелинскога да пође даље од Фојербаха, да обрати пажњу друштвеној стварности и да на тај начин изгради свој став демократа револуционара, који сматра да друштвене односе треба мењати насилним, револуционарним путем.

Исто тако и социјализам В. Г. Бјелинског има своје посебне прте. Као утописки социјалист, Бјелински, разуме се, остаје на идеалистичким позицијама. Неразвијеност друштвених односа у Русији није дозволила Бјелинском да сеи у схватању историског раз-“ Битка друштва потпуно ослободи идеалистичких погледа. Радничка класа у Русији у доба Бјелинског била је и сувише слаба, тек у зачетку, тако да Бјелински није у њој могао увидети снагу која је једино одређена историским процесом да оствари социјализам. Али он