Наша књижевност

574 ј у Књижевност _

пуно тамне и нестају. Седео је редовно у Бесарином хану, мало подаље од осталих гостију (односно они су седали подаље од њега) и писао молбе и писма или преводио са немачког и маџарског. Пред њим је стајао металан дивит са мастионицом, пескарницом и неколико пера, а поред ње чокањ ракије, увек некако допола испијен.

Разговор са Симаном био је онакав какав је са свима клијентима учитељевим. Најпре су се питали за здравље, мрзовољно и кратко, не чекајући одговора на питање, а затим је Симан упитао пошто ће му написати „уток“.

Сексер', ако је на српском, а два ако је. на немачком. Који је „тврђи“ и сигурнији, пита Симан. Сигуран је, што се сигурности тиче, и један и други, али немачки је опет сигурнији.

Симан је имао у џепу свега три сексера, али је био поколебан својим досадашњим неуспехом. Ко зна који језик правда најбоље разуме»

— Пиши њемачки, — рекао је одлучно.

Учитељ је развио своје хартије и отворио дивит, све то са свечаним и неприродним достојанством пијанице. Писао је брзо и самопоуздано, правилним словима, у равним редовима, а почетна велика слова била су мајсторски извијена и испреплетена. Кад је завршио, посуо је још влажне редове ситним злаћаним песком из металне пескарнице, тако да су дебље линије блескале златним и модрикастим сјајем, а затим је полугласно и свечано прочитао призив, подвлачећи поједине речи и необичне изразе, од којих сваки бије као маљем, како је учитељ узгред уверавао забленутог сељака.

Никад ствар није Симану изгледала тако сигурна. Заједно су попили по деци ракије, после кога се Симан грохотом смејао првој пресуди.

А кад је тај призив одбачен од више политичке власти као неоснован, Симан се опио у механи код Крешталице, загрнуо рукав све до рамена, ударао песницом у сто и запевао што га грло носи:

Пуче пушка с пећине, Нема аги трећине.

Због тога је осуђен 'на три дана затвора, а због оног што је том приликом рекао о царској власти, још на седам дана.

1) сребрни новац од десет крајцаре, десети део тадашње аустриске форинте,

“