Наша књижевност

Прича о кмету Симану 587

Бег тражи нову песму. Симан отпева. Полићи пред њима празни. Ваља их напунити. Код трећег пара полића Симан сам почиње песму о Смаил-аги Ченгићу. Бег живне.

— Ех, то, то! Само, ако ми ишта Смаил-аги буде, нека знаш да нема главе на теби!

Као сви људи огрезли у пићу, бег воли такве претње које, наравно, остају на речима, као све претње, заклетве и обећања тешких алкохоличара.

Тако они пију и певају. Мрак је давно пао. Између две песме воде неке замршене разговоре, час гласно, час пригушеним шапатом. И у тим разговорима дешава се да се бег одједном прене и осети бегом, и оштро ућутка сељака и промени разговор. Али се још чешће дешава да је тако пијан да очне капке не може да дигне, ни одебљалим језиком да крене, јер је слабији од Симана и јер га пиће лакше хвата. Срећан што је најпослије нашао човека који, онако тежак и мртав пијан, не може побећи и мора да га слуша, Симан говори, тихо, своме сабеседнику који је обневидео, занемео и крут оденина нелн =

— Сви за мене кажу да сам будала и пропалица. Знам ја то. Али знам и да није сасвим тако. Видиш, био је у мог покојног оца, у мом детињству, један ороз, гиган, није му гласа на далеко било. Али, имао је једну ману због које је главу изгубио прије времена: он је кукурикао прије осталих пијеваца на читав сахат и будио укућане. Додијало једног дана мом оцу. Нећу га, каже, трпљети, па да ми је из ока изишао. И нареди да га закољу. Е, ја сам, видиш, такав ороз...

Склопљених очију, бег само жваће крезубим устима и пушта неки глас који може бити и љутито режање и хркање уснулог човека. А Симан наставља, у нсодољивој потреби да каже неком сзе што му је на срцу, ма коме, па макар овој обамрлој трупини.

— Сви ми кажу да није требало радити ни говорити све оно

"што сам ја радио и говорио, да није вријеме и да је боље: „воду у

“ у « уста , што'но кажу, па свој посб гледати. Море бити. Али кал све саберем, ја видим да је онако како ја кажем, да, је агинска права

умрла, а кметовска се родила, само, они то не виде, још не виде, а ја видим! |

И сељак се уноси бегу у лице и говори му благо и с висинг, као да му тим поверава крупну тајну и чини велику услугу.