Наша књижевност

615

трају да ће их сама тема спасти од прекора да су формалисте. Песме овако озбиљних тема не подносе велику игру са римама, то јест да се за љубав звонке риме да слика која засмејава уместо да делује озбиљно. „Озбиљна тема се компромитује песниковим поетским играма.“ „Формализам убија публицистичку песму, као што убија уопште уметност.“

У одељку „О страсти и бестрасности" писац чланка каже да директан и јасан језик, којим публицистичка поезија мора да говори, никако не значи упрошћеност, шематизам, сухост, тежњу да се говори готовим формулама, јер би то била друга опасност публицистичке поезије. Ту не сме нипошто бити општих места, баналних рима. Писац наводи епиграме Маршака као такве песме просте, једноставне, а ипак не баналне. Али ни овај начин Маршаков није једини. Песма не мора бити тако плакатно решена, напротив многе идеје захтевају да се обраде чисто поетским начиком, у слици, само која је потпуно јасна. Љвов наводи песму „Крчевина“ Семјона Гудзенко:

Пањ

жилама шчепао тла, —

земљу никоме

не би да да!

Узећемо је ми!

Ми смо силнији!

Пањеве ми ћемо почупати,

али не сутра,

не ових дана —

пола планете је чворновати

пањ до пања.

Вредност ове песме је, како се види, у јасности, недвосмислености њене слике и у њеној страсности, без чега нема поезије.

У четвртом делу писац се пита

има ли довољно такве поезије у

Књижевност

СССР-у и утврђује да је има много. Тема комунизма, например, је најчешћа у оваквој поезији. Инвективе бацане у лице светске реакције све гневвије, све јаче звоне у совјетској поезији, оне су пуне жежене мржње, патоса правог грађанског осећања. Тема совјетског патриотизма такође је честа, али она најмање подноси калупе, она захтева да буде казана начином који се не да поновити, с необузданим осећањем. Такву једну свежу, осећајну строфу писац наводи: Пођи на запад, пођи на исток, знаш

пејзаж је увек исти — бор, њива, паша! —

по ударима срца разазнаш

где је туђа земља, где наша.

Чланак се завршава речима: „Права публицистичка поезија поезија ·с" велике мисли, високе страсти, простих речи — постоји“. Љвов њен даљи развој и успех види у учењу код највећег песника овакве поезије, Мајаковског.

МЕ

ЧИЊЕНИЦЕ БЕЗ КОМЕНТАРА

ЗЕЧЈА ПАМЕТ

Директор једног њу-јоршког музеја, доктор Џон Саундерс недавно је изјавио да, према званичним статистичким подацима, на разне гатаре и „пророке“ _Американци троше више од 125 милиона динара. Још више новаца иде на набавку разних сановника, хороскопа, амајлија и сл.

Према тврђењу Саундерса, више од десет милиона Американки носиу својим торбицама зечје шапе које тобож „доносе срећу“.