Наша књижевност

655

Еснафски људи

Напаривши очи на чоји и сукну које су вадили из бала и уморивши се од домишљања чему је та различита роба коју су слагали по кутовима, тезгама и рафовима, Мата извади из бисага заструг и поче у сласт да присмаче чешњак са друзгом од овчија сира. Близу њега, уза зид, дремао је Иса амалин, па кад га пробуди Матин говор, он се лено примаче и ћутећи одломи повелики комад од Матине ражанице, дуну с ње пепео од сача и забоде је у друзгу.

Мата га погледа презриво-доброћудно и да би поучио нећака, "рече амалину:

— Ја би' пуко ка стакло кад би се 'вако ка' ти излежав'о и бадавадис'о. Пук'о би, свеца ми, још пре првога мраза!

Грдио је жестоко амалина због његове лености. Иса је ћутао све док се није најео и док се из бисага не појави тиквица, а тада подригну, наклокота се препеченице, обриса сузу, па тек онда прдговори: 8 — А ја би' црко за месец дана кад би' 'вако к'о ти ждрао и локао!... Е, мој сељо! Док су тебе вашке ноћас јеле, нама је сву нол пуцала грбача. Гребало је ово стоварити и догнати с воде.

Па стаде да прича. Две дерегље пуне свакојаке робе из Немачке стигоше синоћ газда Трифуну. Биће посла и за терзије и за коваче и за дунђере; има ти ту робе и за снаше и за кадуне; птичије млеко да нађеш. И лек и отров. Да се оденеш, да поткујеш. Да крстиш, да удаш, да сараниш. Свега има у газда-Трифуна.

Мата је задовољно слушао Ису амалина. Додавао му тиквицу, гружао тутун-кесу, а Иса се распричас. У амалиновом казивању Мата је видео једно: да је посао газда-Трифунов берићетан, да ту и без мотике има хлеба. Њему зажагрише очи кад Иса рече како је Трифун само капаре дао четири стотине дуката.

— Ама, брате, да си само то видео: кад субројали! Све гомилице по десет дуката, па кад почеше да сипају у кесе, а оно само шушти!

Али Мати највише би мило кад чу шта се догодило с најмлађим газда-Трифуновим помоћником. То му је амалин морао подробно испричати.

П

Био у газда-Трифуна чирак, шегра. И он се звао Трифун; зато су га звали Трива газда-Тривунов или Тривунче.

1

пр гара

а о ад иј л- агар)

па ара ов и или а ал ари

ара изнио ан зрак за ва Замак буна дизае

и а ари а ај

Зе

да о

ЊЕ И

>

Пи а рак ЈЕ

ови а»