Наша књижевност
Лесаж НЕ његов Жил Блас у 677
приказивати позоришни комади. То право припадало је привилегованој дворској позорници. Услед тога су вашарски глумци приказивали поједине сцене и лакрдије. Затим је забрањен дијалог као битан елеменат позоришта. Довитљиви вашарски глумци изводнли су онда игру монолошки: говорило је само једно лице, док су остали одговарали пантомимски. Или би пак говорио један глумац, напуштао позорницу и препуштао следећем глумцу да донеси одговер. Бела је то читава борба, а народ је био на страни вашарских глумаца.
тдаео гдато угдатоус шпућуб еплафа Тпсаге Фе [а Го(лије А,
Најпре се играло чисто пантомимски. Уместо говора, протуране су вешто међу публику цедуље са текстом на који су глумци певали. На тај начин, јединство драмске радње сачувано је уз помоћ музике. Најзад. кад су отказала сва средства, а онемело позориште говорило маси гледалаца још увек исувише речито, дворски глумца из Сотедте Ггапса!:5е срушили су својој конкуренцији њену дашчару. У тој борби родили су се Орега сот:дие и велики репертоар Тћеаге де !а Ро1ге, везан додуше исувише за савремене догађаје, али пун духовите критике; он је неразлучиво
везан за име Лесажа.
1
Исте године када се приказивао Лесажов први позоришни котад Криспин, појавио се и његов први роман Хроми даба. Наслов, а донекле и текст, узети су од шпанског писца Луја Велеза де Гуеваре. Али, у целокупном плану књиге, као и у појединим епизодама и стиху, Лесаж се ослобађа свог узора и надмашује Гуевару као Шекспир Плаута. У великом граду Мадриду песник у својој фантастичној и духовитој визији скида кровове са кућа и показује судбину људи који станују у њима. Дон Клеофас, студент из Алакале, који после неуспеле љубавне авантуре бежи кроз прозор на крову и сакрива се у амбар, пушта дабу Асмодија из боце у коју га је затворио један чаробник. Из птичје перспективе прозора на торњу и уз саркастична запажања, поучава даба из захвалности студента, откривајући му људе у правој светлости и упознавајући га о мотизима њихових радњи и њиховим најскривенијим мислима. „Нема ниједне књиге на свету“, писао је Валтер Скот, „која садржи тако дубок поглед у човечји карактер, тако прецизно уобличен, као Лесажов Хроми даба. Свака страница, сваки редак одликују се тако непогрешивим тактом, тако тачном анализом људских
А Књижевност