Наша књижевност

Хроника.

МАТАВУЉЕВЕ ПРИПОВЕТКЕ „ИЗ БЕОГРАДСКОГ ЖИВОТА"

Материјално упропашћена за време немачке окупације злочиначким радом комесарске управе, Српска књижевна задруга полако обнавља свој рад, продужујући издавање својих књига. Досад је објављен један зборник савремених приповедака („Кроз борбу и страдања"), један превод („Оцеви и деца" од И. Тургењева с уводном студијом“ руског критичара Писарева), једна збирка песама („Светлост земаљска“ од М. Панића-Сурепа, о којој ће опширније бити речи у овом часопису) и ова збирка београдских прича С. Матавуља.

Плодан и врло радознао писац, који је са живим интересовањем обухватао многе појаве живота и улазио у разне средине, Матавуљ је после приповедака из севернодалматинског, црногорског, херцеговачког и бокељског живота, преселивши се у Београд, почео да негује и београдску причу. За његова живота изишла је једна збирка таквих прича, а неке су нашле места и у доцнијој једној збирци („Живот“). Добар део остао је у часописима.

Матавуљ је написао око тридесет београдских прича које су наши критичари и писци историја књижевности мање ценили него његове приповетке из динарских крајева. Међутим, кад се узме у обзир да је много теже било дати лик једнога града у настајању, у времену кад психолошки и социјално још није била извршена диференцијација типова, онда се мора признати да је Матавуљ успео да уочи многе појаве и да их прикаже са свом вештином којом је владао и у другим својим причама.

Уредник (В. Латковић) унео је отприлике половину Матавуљевих београдских прича, извињавајући се _„ограниченошћу обима ове збирке". Због тога су вероватно ушле неке кратке и мање значајне приче (као на пр. „Шематизам“"), а није ушла много ошширнија и готово непозната приповет-

ПР по на ва .

у 5 695

ка „На забави“, заборављена у „Бранковом колу“ (1895) „у КОЈОЈ је дата речита и убедљива. .. слика виших кругова београдских крајем прошлога столећа".

Како би све београдске приче С. Матавуља обухватиле две свеске уобичајених свезака (ке Задруге, требало је свакако на ову књигу ставити да је прва свеска ·" Матавуљевих приповедака „Из београдског живота" и тако оставити могућност да се доцније објави и друга половина ових прича.

Пред књигом је уредников предговор, у коме је Латковић покушао да на нов начин протумачи Матавуља; нама се чини да је том приликом писац придао покаткад Матавуљу схватања и намере које овај уствари није имао.

Штета је што књига просто кипти · штампарским грешкама, нарочито у првим табацима.

Бе

М. Е. САЛТИКОВ—ШЧЕДРИН: ПРИЧЕ

У издању загребачке „Културе", као свеска Библиотеке светских класика, изишле су, под заједничким насловом „Приче", одабране скаске великог руског реалисте и сатиричара М. Е. Салтикова-Шчедрина. Приповедач и романсијер који је, у својим широко изведеним делима „Господа Толовљови и „Историја једног града", дао јарку, поразно истиниту слику руске стварности онога доба, у својим кратким, алегорично писаним скаскама, пуним провидних алузија и неумољивих инвектива, оштро је уметнички разобличио друштвено и политичко "стање полициско-апсолутистичке државе Александра ШТ.

Објављене у књижевним листовима, или илегално ширене у рукопису с" осамдесетих година прошлога столећа, у време бруталног обрачуна царско-бирократског деспотизма са напредним друштвеним организацијама, слободом речи и "демократском . књижевношћу, Шчедринове скаске, писане робовским језиком Езопа, биле су један

5“

Ми а вама

аб

А | ан