Наша књижевност

% У умови љут

Хроника

ЈОЖА ГРЕГОРИН: ТЕШКИ ПУТ СТАРОГА МИХАЛА

Као друга свеска четвртог кола Мале позорнице изишла је драма загребачког глумца Јоже Грегорина под насловом „Тешки пут старога Михала". Радња ове драме, дата у форми хронике, одиграва се у једном селу Хрватског Загорја, за време ослободилачког рата, када су немачко-усташки злочинци, опијени својим „успесима", вршили страховита насиља над народом.

Млади писац, који се до сада огледао у два скромнија драмска покушаја, настојао је да у овој својој драми обухвати сложенију проблематику, да јој да разрађенији и солиднији драмски облик. Стварност једног села у позадини, под немачко-усташким терором, дата је у четири слике у разним видовима: на сцени се појављују фашистички и усташки злочинци, војници и сеоски шпијуни, кулачки шпекуланти и морални покварењаци, усташки забављачи и застрашени сељаци, таборници и борци за слободу народа. Сложене међусобне односе тих различитих сеоских ликова писац је хтео да прикаже на случају старога сељака Михала, на тешком животном путу његове породице, која се подвојила у два табора, од ко-

ЧАСОПИСИ:

· карактеристикама,

699

јих је један за немачко-усташки поредак насиља и бесправља, а други за право народа, за борбу до коначног и потпуног ослобођења домовине.

Очигледно, писац је себи постаБио сложен и одговоран уметнички задатак, за који он није имао довољно ни стваралачке снаге ни позоришног искуства. Оно што је у овој драмској хроници захваћено из стварности окупираног села које се бори за своју слободу исувише је у општим и сумарним без неопходне уметничке конкретизације, у ликовима, "односима и догађајима, одређене друштвено - историске стварности. Подлежући општепознатим схемама црно-белог сликања усташког и партизанског табора, без довољно конкретне диференцијације ликова, драма оставља књишки и безбојан утисак папирнате конструкције.

Пред текстом драме је кратак информативан напис о писцу. На крају су оскудне режијске напомене уредника библиотеке Ђоке Петровића, које нити осветљавају дело, нити могу бити од практичне користи позоришним аматерима којима су намењене, јер су писане без стварнијег идејно-уметничког и сценског улажења у садржај и смисао дела.

Е. Ф.

МУЗЕЈИ, ЧАСОПИС ЗА МУЗЕОЛОШКО-КОНЗЕРВАТОРСКА ПИТАЊА

Музејски радници Народне Републике Србије издали су први број часописа „Музеји“, који ће излазити тромесечно, а третираће сва питања музејско-конзерваторске струке. Потреба за оваквим листом одавно се осећала у нашем културно-просветном раду, и то углавном, из два разлога: што интересовање широких народних маса за музеје, захваљујући оп-

штем културном издизању, расте из дана у дан и што се број музеја од ослобођења до данас скоро ушестостручио. Наши музеји све више постају истинске народне установе у којима се научно обрађује живот прошлих времена, а музејске збирке тако постављаЈу да буду схватљиве и приступачне не само познаваоцима историје и ужих научних грана, већ и