Наша књижевност
таи ритзтавитт
(
700
људима просечне образованости. То ће рећи, да су наши музеји пошли путем уношења науке и уметности у народне масе, да су почели да сужавају јаз између културних добара и њихових правих власника. У нашем културном животу, часопис „Музеји“ ће, с једне стране, преносити радно искуство најбољих стручњака на младе кадрове који се тек оспособљавају, а с друге — биће носилац и тумач културно-просветне политике у области музеја. Извесним својим чланцима први број „Музеја“ одговара постављеном циљу. Нада Андрејевић-Кун изложила је задатке музеја У новим друштвеним условима у нашој земљи, М. Панић-Суреп истакао је најважније проблеме заштите
ти проучавања споменика наше
културе, а Лиза Бихаљи је укаЗала на потребу повезивања стручног и идеолошког рада музејских радника. Нарочито драгоцен прилог у овом броју је исцрпно саопштење о прошлогодишњем археолошком испитивању код Панчева, које су заједнички дали МаноЗиси, Мирјана „Љубинковић, Милутин Гарашанин, Јован Ковачевић и Рајко Веселиновић. Стање наших монументалних средњевековних архитектонских споменика и рад ва њиховој конзервацији изложили су документарно, са фотографијама и цртежима, Ђурађ Бошковић, Вој. Дамњановић, Сл. Ненадовић и Бранислав Вуловић, тако да њихови прилози дају увиду проблематику конзервације и постављају извесна питања на дискусију. Исцрпан информативан чланак о раду на нашој етнографији од Вука Караџића до данас дао је д-р Б. Дроб-
њаковић, али без излагања лини-
је којом би требало да се развија
3 Књижевност
рад на етнографији. У броју су такође ситнији прилози и низ 6е– лежака.
Иако је материјал који доноси веома користан, први број „Музеја" има и крупних пропуста. У њему не налазимо ни реда о стању наших музеја, нарочито у Београду, од којих су два — Уметнички и Етнографски — баш ових месеца магационирани и пресељени. У часопису, такође, није расправљено питање нових музејских зграда, на чијим се пројектима ради, те је тако пропуштена прилика да се нашим архитектима који се тиме баве помогне саветима из праксе музејских радника. Часопис се исто тако није позабавио проблематиком музејских излагања, нити је покушао да оцени ваљаност учињених покушаја са изложбама средњевековног фреско-сликарства из Вуковог краја, на којима се, практично, могло указати на опасност шематизма и штетност излагања објеката без приказа друштвене средине у којој су настали.
Велики недостатак овог броја „Музеја“ је и у томе, што не доноси информације о музејском раду и материјалним спомевицима културе из осталих наших република, па и из иностранства, 3 нарочито братских и савезничких земаља. Изузетак чине две-три случајне белешке, чланак совјетског научника Богатирјева о раду на изучавању фолклора у СССР и приказ рада на археологији у Чехословачкој. Међутим, питања уређења музеја, конзервације музејских колекција, система излагања у СССР су свестрано научно обрађена, те то богато искуство треба што потпуније пренети на наше музеалце. То је један од задатака оваквог часописа.
ЈН
Штампарија „Просвета" — Београд
#
аи и
тилт
преварени =
стмстрниичи љ