Наша књижевност

КРУШЕВИЧКИ КНЕЗ

У пролеће 1941, ускоро по доласку Талијана, прво у селу Каменом изнад Новог, после у Суторини, па затим по целој Боки, сад овде, сад онде, почели су да падају телефонски стубови. Доњи део био би им засечен секиром или зарезан тестером, око њих се на земљи видело свеже иверје и струготина, док су стубови лежали пружени по цести као трупла, а покидане жице увијале се као згажене змије. ;

"Било је чудно како се за кратку летњу ноћ, од мрака па до зоре, могао обавити оволики посао. Још чудније је било што се није могло сазнати ко их је рушио, ни како је „тај“ тако брзо и неприметно стизао из једног краја Боке у други. Сељаци су се клели да никог нису видјели; ноћу би понекад и чули лавеж паса, али се од страха нису усуђивали да изиђу из кућа. Ипак, било је јасно да стубови нису падали сами, да је то дело веште људске руке. Видело се то по зарезу тестере и по засеку на дну стуба. |

У Боки се нашао у то време као шеф карабињера, што ће рећи као шеф жандармерије, неки тененте Анђело Кандида, човек стасит, тамне пути, поткресаних бркова. Рекло би се да је наочит, да му очи нису биле разроке и да није имао нешто лудачко у погледу. Облачио се вавда у црну униформу, носио меке чизме и црни огртач, који је у ходу ширио као крила. Држање му је било наизглед отмено и дрско, а по природи је био зао и крвожедан, па су га Бокељи, који имају духа и странцу не воле ни да "упамте име, назвали „црним витезом“.

Имао је овлаштење да се меша у сваку ствар и у послове саме војске, па кад у Боки почеше падати стубови, он се зарече да ће Бокељима стати на крај — не био он што је.

На мотору и у аутомобилу возио се, просто летео, с краја на крај Боке, и као ветар упадао у туђе станове; преко дувни у Новоме, преко црквењака и попова, па и преко неколико распуштеница и удовица које су сасвим бациле образ под ноге, спавале тајно с Талијанима и биле у дослуху са њима, он је распростирао своје мреже.