Наша књижевност

МАРКОВАЧКА АЛИЈА

Над Купусином су облаци сишли, просули ко из ведра кише

и ко зна, ко зна

куда су отишли —

свежином сва земља

мирише.

Ко зна, ко зна

куда су облаци, куда су то нестали> Куда је сунце за њима зашлог

У малену шумицу,

у стан наш нови, чудесно мали,

нас осамнаест је

с пушкама изашло.

Нас осамнаест с пушкама

горимо, пламтимо ко ватре осамнгест буктиња

у завичају мом.

Велики је простор у нашој колиби, свеобухватне су наше шатре —

у њих ће стати

све што пати,

све што је верно

народу свом.

Нас осамнаест с пушкама запалили смо огањ свети,

ИД

~ РАК

ТРИ ПЕСМЕ ИЗ ЦИКЛУСА „ЗАВИЧАЈ У БУРИ“ .

Е ам