Наша књижевност

% Ц з >

724 Књижевност

Пуцају све нити, и ланци, и уза, И Бри, и ври борба, битка узаврела!

Непобедна земљо! Колико ли чета

крију сада твоје завичајне стране! Светлост твоје зоре блиста широм света из ње ће слободе сунце да нам гргне!.

Последњи су пуцњи грунули низ поље и бој је престао, и тишина легла...

(Ој, напред коњицо будућности боље! Дрхти земљо наша — пшеницо полегла!

НАШЕ НОЋИ

Наше ноћи, прве ноћи, месечином обасјане... Шапатом су ишли знаци кроз редове лакосане. Хитри као муња, стрела, газили смо лаким ходом = шуштали су кукурузи

и трептали сви врбаци над моравском

брзом водом.

Наше ноћи, прве ноћи, месечином обасјане...

у борбеном чврстом реду, увек спремни на мегдане, ми смо правду проносили кроз лугове и гајеве.

кроз атаре.

Туђину смо пркосили

и пушкама покренули успомене

светле, | старе.