Наша књижевност

Зи

Еснафски људи 747

— Ласно је то, — рече Трифун. — Хајде одмах да пођемо!

И још пре разданице пођоше. Дао му Трифун свога коња, пловца, не осећаш да гази, него као кајик да те носи. Сам усео на туђег, гли и тај добар, раван , па само јордаме. На трећем понели губерсе, бошче с јелом, пиће, а сеиз, зна се већ, стари слута Трифунов, ашчиРиста, што је у паше измећар био.

Хтео хаџи-Трифун прво да покаже шта има изван вароши, јер је Теофило волео шетњу и теферич. Ручали на Врачаревом пољу, у баштованлуку, где долап воду навраћа, па после кренуше и на друга Трифунова имања.

Велики мераклија беше тај хаџи-Теофило, па све бира где је лепши изглед и сваки час застаје да се одмори и прихвати. Не примећује Трифун да не води он Теофила, него Теофило њега. Тако други дан падоше на конак у Рушањ, код Мате. Хоће буве да их поједу, али хаџи-Теофило све трпи за пријатеља, па хвали домаћина, а овамо, какав је чистунац, ни ораха му из руке не би узео. Погле-

„даше оне њиве, које Трифун беше оставио у наполицу Мати, па се опет вратише, да ручају, на Матин миљак. Госпава му изнесе ручак па се уклони кад ударише у вино. ;

— Убаво девојченце, — рече Теофило кад осмотри једру и румену Госпаву.

— Много проста, — прогунђа Трифун.

— Ех, а која па жена није проста, — на то ће Теофило. Стопаница ће да буде, децу да има, кућу да реди, неће прота да буде

— Прљава је, мусава је, — гунђа Трифун.

— Ех, научиће се, млада је. Трифуне, да ти кажем једну реч, — живну Теофило. — Ја се не разбирем у црковне и у солдатске работе, ама за коње и жене нема побољег џамбаса од мене. Да измијеш ово у амам, да га обучеш у свилу и кадиву, паша ће да је тури у арем. Види јој само очи, па грлце, па стас... Као пауница! Ружа још неразвијена, али по пупољку познајеш да ће мирис да дава.

Види Трифун куд овај шиба, па одједном отсече:

— Није од рода!

— Ех, а ко је па од рода, — узвикну Теофил. — Сви смо ми од простоте селске., Покојни, мој стриц, Бог да му душу прости, говораше: „Не гледај жени каква је тапија, него да л' јој је добра ја-

пија, да л' је здрава, о да рађа, унучиће да дочека, измет и дању и ноћу да ти чини“.

И. с