Наша књижевност

| |

ПБ Хроника

5

жевног рада и да поричу његову високу уметничку вредност.

Немамо намеру да ма ког убеђујемо у величину Цанкарове уметности. Својим високим квалитетом он је стекао признање у домовини и свету.

Ми хоћемо да установимо да је Цанкар био и остаје један од најнапреднијих писаца, који је стајао увек у првим редовима борбе против буржоазије, за победу радничке класе. (Он је свесно видео носиоце друштвеног напретка уопште, као и социјално и национално ослобођење словеначког народа. Управо због тога био је Иван Цанкар веран пратилац наших бораца у Народноослободилачкој борби. Управо због тога рад Ивана Цанкара претставља драгоцени допринос словеначкој култури и култури свих југословенских народа, као светли удео југословенског народа општој људској култури.

„Дубоко нас вређа и одлучно протестујемо против тога, да се пише

о једном од главних Цанкарових

дела — „Краљ Бетајнове“, као о „безидејно и уметнички бедној“ ствари, 0 „криминално-сензационалистичком сижеу“, да овој драми недостаје „прави, прогресивни правац“ и да то претставља једну „апологију силпе, злочиначке личности“. Тако се не може говорити о писцу који је својим животом и својим радом стајао на страни народа, показујући му неуморпо плуг у његову светлу будућност.

Ствар је бугарских културних радника, ако Цанкар за њих „нема обичне Вредности“, ако „не може

да помаже радни народ, у стварању ;

бољег живота“. Словеначки радни народ Цанкар је помагао, помагао до краја свога живота својом борбом против лажи, лицемерства, експлоатације, угњетавања, _ идејчом

јасноћом и високом напредношћу, помагао га и после смрти својим делима, нарочито у Народноослободилачкој борби, помаже га и данас.

На крају констатујемо и то ла овај напад није случајан већ спада у ред свих неправедних напада, који се после резолуције Информбироа ређају против наших народа. против наше Партије и њеног руководства. Према томе, логично, морала је да дође на ред и наша култура, а са њом и Цанкар.

Име Цанкара, колико год се поносимо њиме, не намећемо свету, али ми ћемо га увек бранити од сличних напада и са њиме словеначко и југословенско напредно културно

наслеђе — напредну словеначку књижевност.“ ЧЕТРДЕСЕТТОДИШЊИЦА

КРАЊЧЕВИЋЕВЕ СМРТИ

У републиканским центрима Загребу, Сарајеву, Београду — одржане су свечане академије поводом четрдесетогодишњице смрти Силвија Страхимира – Крањчевића, великог

хрватског песника. Прослава Крањче-_

вића није била само пригодно сећање на песника и његово дело, већ је захтевала да се оно поново осветли и прикаже, као што је то био случај приликом прославе Светозара Марковића, Његоша, Вука, Бранка и Ђуре Даничића. “

„У Београду је удружење књижевника Србије одржало свечану академију посвећену Крањчевићу 31 октобра 1948 године у великој сали Правног факултета. Академију је отворио Милан Богдановић, претседник Удружења књижевника Србије, па је затим у име Савеза књижевника Југославије говорио Вељко Пе-

КА + а

ји =

Са

РО а 7

Ф

| а он

МГ о

ЕЕ