Наша књижевност

790 И БННОСт

богослужење, и црквену општину, и, према потреби, добијали

две или једну собу за грчку школу у згради српске основне школе. Консисторија у Сремским Карловцима није дозвољавала ни посебну црквену зграду ни посебну општину, само, у одређеним размацима времена служење литургије на грчком језику. Али, по идеји Грка трговаца Русидиса, Грци су бар донекле доскочили: основали су, у моменту кад их је било више, фонд за грчку школу, редовно опорезивали свакога трговца према количини увезене робе, редовно плаћали тај порез, још и даривали фонд. Дигли су га тако до знатне своте, и онда, добрим новчаним маневрима утицали на управљање у заједничкој општини. Утицали, али, наравно, често се натезали, па и свађали са Србима у разним питањима. Богослужење на грчком језику, и са грчким пјенијем, хоће ли бити сваке треће или сваке четврте недеље2 да ли и у неки празникг како ће проћи избор или наименовање свештеника или ђакона Србина који су у богословији више или мање добро научили грчки, који имају или немају појма о консервативном грчком црквеном језику који није ни стари, ни нови говорени или писани језик, него нешто између трога — и према томе свештеници и ђакони имају ли права на награду већу или мању2 хоће ли или неће моћи и даље остати као чтец грчких антифона Србин дечак са дивним гласом, коме је крајње време да иде у шегрте» итд. Предлози, жалбе, оптуживања, ишли су сваки час у Сремске Карлевце. Срби су утврдили пословицу: „Свађа се као Грк", а Грци: „Задрт као Србин у црквеној општини". Школа грчка у: правом смислу речи већ поодавно није постојала у време које нас овде занима. Све мање грчких породица, све више бездетних породица. У то време свега је један Грк учитељ радио у једном сопчету српске основне школе са оно неколико грчке деце, и са једним бројем српске деце чији су родитељи желели да им се деца колико-толико _ користе том наставом у језику, и са неколико старијих Срба дечака који су учили грчко пјеније, јер се то добро плаћало приликом литургија на грчком језику. Таква су ето људска посла! Свађе, сумњичења, горка осећања — а у ствари једни су другима корисни, једни другима додају од својих енергија. Грчка школа је укинута 1871-ве године, али су и последњи Грци омогућавали да српска деца уче грчки од Грка, и имадну у образовању свом неку-корист и од тога. А Срби су и последњим Грцима отварали врата у своју школу и цркву. Онај солидни школски

посато ин

земљи а атацицета ла сиавд аечанс=

литији лиге

дозеслиаи

| |