Наша књижевност

Последњи Грци ; : - 789

чају, руке им на леђима, глава махом оборена, као да међу стопалима траже шта ће рећи ако их ко ослови. Чим млађи Грк изађе на улицу, осмех му искочи и формално се смрзне на лику. Шешир скида нагло, скоро узбуђено, хоризонтално га удаљи од себе и подржи у ваздуху. Женама Српкињама просто затрепти срце од таквог поздрава, од респекта који им одаје „фини свет". Сви „чисти“ рђаво говоре српски. Ограничавају се да учтиво и вешто поставе Србину или Српкињи питање на које ће ословљени имати дуже да одговара. Гледа Грк своме сабеседнику љубазно у очи, као да га безмерно занима онај дуги одговор, тако дуг, да се после њега сасвим пристојно може одмах опростити и отићи даље. Стари Христодуло је имао обичај да шешир држи у рукама докле год разговара са женом; понекад и са неким нечистим Грком кога презире, и док га савршеном учтивошћу збуњује, мери га и чита. Код куће, нарочито док разгледају грчке новине, Грци су врло живи, устају, седају, са серијом интонација изговарају понеку реч и пет пута узастопно. Као сви Грци, у сва времена, од „Млијаде", сви су били политички врло емотивни, у политичким разговорима нагли и праскави; вичу понекад — али само код куће. Један млад Јеврејин, чија се башта сучељавала са баштицом грчке куће, потслушкивао их је много пута, и одлично имитовао препирку два Грка, иако није знао грчки. Не звучи лепо новији говорни језик Грка: скоро све дифтонге изговарају као и, ичу, а и није ни звучан ни благородан глас. Језик у устима некако им је дебео, сливају речи, говоре вртоглаво брзо. Међусобице личне природе брижљиво су избегавали; али ако се нека није дала избећи, трајала је недељама и месецима, с тим, ипак, да никада не дође до прекида у општењу. То због отмености и због „странаца“. Нађу ли се на улици два ривала у трговини, или два огорчена противника у ствари неке афере тамо далеко у Атени — како је реч изговарао учени Грк Спида — или двојица неједнако васпитаних, од којих · је једноме онај други да хистерије несимпатичан зато што га је једном видео како трипута на нож нагомилану со сипа у тањир чорбе — нађу ли се, љубазно се осмехну, прописно се један другоме загледају у очи, и измене три до четири фразе такс глатко и течно, као да нешто из џепова њихових говори.

Велики крст у њихову животу, и притисак на њихов понос, била је околност што су са Србима имали заједничку цркву и

2 Књижевност