Наша књижевност, 01. 12. 1948., стр. 59

ЈЕ Беле, Х > р 5 = 5 у 5 > Е мој бол и осврнула се насмешена на ме, као што се осврће само драго сунце. И гле, чудо невиђено, облаци су се заиста размакли.

и радосно сунце засјало је кроз прозор. “

(Превела Р. Њ)

_____ Мајке нема више, нема ни оних старих десетица и дани су _ сада мрачни и пусти све до ноћи. _

ИРАН ПАНКАР