Наша књижевност

834 - - Књижевност“

Мануела. Вода мора бити спасена. Помирење, то је била Мануелова реч. „да може живот васкрснути, да дан сване над росом“.

„Када неко умре — каже Делира — обичај тражи да се мртвацу певају песме, али је Мануел изабрао песму живима: песму рада, песму земље, воде, растиња, пријатељства међу сељацима, јер је хтео — а ја то сада разумем — да његова смрт буде почетак вашег живота.“

Писац „Господара росе“ умро је млад. Док Грин, после својих првих књига, обећава велик пут развоја, књижевно дело Румена већ је завршено. Борба хаитског народа за социјалну слободу и независност од империјализма одиграва се далеко од средишта снага нове социјалистичке епохе, СССР-а. Наде и могућности још нису постигле ону конкретност, коју обећава савез радника и сељака у Финској. Али Жак Румен врло добро зна, да се слобода сељака и слобода црних народа могу остварити једино у борбеном савезу са радничком класом и на путу социјализма. Много година је због тога Жак Румен провео у тамници и прогонству. У Паризу је студирао антропологију. Када су се Американци повукли са Хаитиа, младом научнику и песнику дата је могућност да се врати у завичај. Створио је на Хаитиу етнолошки музеј, предузео археолошка ископавања и нашао трагове културе Цибонеја, индијанског пранарода на Хаитиу.Али,

у првом реду, стоје његови књижевни радови, који пружају незаборавни“

поглед на живот и борбу народа са Хаитиа.

Л.и О. БИХАЉИ-МЕРИН_

иу

дни иваиавоцациња