Наша књижевност
ијома Аполинера (РофтаКа тј. Отмица у збирци Т'Негезагаце еј Се
· дела толико је разностран и значајан да би се о томе могла таписати велика студија. Неколико стотина творевина европских књижевности у непосредној или
посредној су вези са Фортисовим ·
"теутописом. — 5 "Занимљиво је, међутим, да „Пут по Далмацији“ није преведен на нашт језик. Иако се често помиње __У историјама књижевности и у ра__- справама, а његова се разна и _ многобројна издања, бар пре ра__кама, ретко се когод трудио да __изближе проучи и упозна ово ин_ тересантно и значајно дело. ___Ни сад га нисмо добили, гли је __Југословенска академија објавила __одтовор Фортисова савременика Ивана Ловрића који је1776у Мле__цима објавио Оззегуагоп!.. - 5орга (Шуег5! рет2 де! масео 1п Ранпагла _ де! 5јопог ађаје Ајђегјо Еогб5 со __асшшта аеЏа уна Фф Зосутса. (У _ преводу под насловом: Иван Ловрић, Биљешке о путу па Далмацији опата Алберта Фортиса и Живот Станислава Сочивице). __Сињанин Ловрић, који је у вре__ ме изласка Фортисове књиге учио медицину у Италији, сматрајући __ да у Фортиса има грешка и не-
"вот чувенога хајдука Станка Со-
___ ивице. То је читава књига на 220
.
__страница у осмини коју је Михо-
___~вил Комбол пзжљиво и течно пре--
__вео, а загребачка зкадемија врло __укусно издала. Како је Ловрићев
удговор прилично редак у књи-
кницама, јер је штампан свега“једанпут, и то по свој прилики у "мало птимерака, ово издање, иако_ превод, биће корисно за све __ који проумавају наше осамнаесто " столеће. Е
ло млад кад је: писао ово де-
ер беше тек прешао двадесе- _
ну, Ловрић је, ипак, захва-
свом класичком- образова-
њу и познавању предмета, напио књигу заиста вредну да се чи_
· Само, опа није толико занпим"много „уненији, солиднији и
Једном речи утицај Форти- ·
а као одговор, јер је Фортис_
Х
"тачнији него што Ловрић суди, па
се о неким стварним грешкама не може говорити, Ловрићево дело је интересантно као нова обрада истога предмета и као допуна Феортисова путописа, „а само успут и критика, и то не- увијек сретна“. -
Из Ловрићева списа одизпе осамнаести век са својом слободном м напредном, мисли. Већ због. овакве тенденције дело би било интересантно, али је оно и у научном смислу занимљиво, јер даје Берну слику севернога- далматинскота загорја, Равних Котара, Бу- . говице и Сињске околине. У том
"погледу нарочито је важан и ко.
ристан други део књиге, О обичајима Морлака (стр. 57—181), у кеме Ловрић пружа ванредно жив одис нашега народнога живота У осамнаестом веку. = Трећи део књиге, Живот Станислава Сочивице, у коме Ловрић описује хајдучке подвиге овога свога савременика по Босни · и Херцеговини, чита се као роман. Резлистички писана, са много интересантних детаља, ова биографија просто се намеће као трађа за једну историску новелу или роман са млетачко-аустриско-турске тромеђе у осамнаестом столећу. Ловрићеве „Биљешке“ у научној области којој припадају, несумњиво су једна од: најзанимљивијих књига које су у последње време објављене, Оно ће бити од користи не само етнографу, историчару и књижевнику, него и сваком образованијем читаоцу који жели да прошири своје знање о нашем нагоду. Иако не обухвата-= ЈУ сву млетачку Далмацију као соортисов путопис, нето се дотису само њена северна дела, Ловрићеве постојбине, ове су белештке сведочанство великих способкости, знања и духа њихова пи-= спа коли је на жалост, умро вр-
-ло млад. У двадесетој години жи-
вота 1777. годину дана по изласку“ ове књите.
Занимљиво је поменути да је "Ловрићево дело изазвало више одовора и утука, од којих је најогбиљиши "онај, објављен у Модети. 1777, под насловом Зегтопе ргтепенсо (Реч опомене), Писац“ му је, у културној историји непо-