Наша књижевност

НИ

И.

ит

га

сазрију у искуству и савладају неукости у занату, с правом могу очекивати озбиљнија прозна дела.

У алманаху је објављено и неколико репродукција уља и црте-

жа од најмлађих босанских сли-

кара Љубе Лаха, Мустафе, Брдарића, Марија Микулића и Владимира Војновића.

Нови књижевни мотиви, извучени из живе стварности наше социјалистичке епохе, тако богати новим унутрашњим садржајем, по самој логици ствари траже, да би били целовито и убедљиво уметнички казани, нове уметничке поступке и начине. Веровати да се нове друштвене и људске вредности које народна револуција собом носи могу уметнички казати на стари, чак старински начин, значи практично не видети да се упоредо са" развитком друштва и човека нужно развија и сама књижевност, да обогаћење садржајних елемената књижевности мора нераздвојно ићи с обогаћењем књижевне форме. Живети. у нашој преображеној стварности и хтети књижевно говорити о том пропесу преображавања по готовим схемама и обрасцима из прошлости, који одговарају друкчијим друштвеним, људским и уметничким настојањима, значи вршити јалов и залудан уметнички подухват. Само она књижевна дела кеја за нове садржаје нађу нове акценте форме и израза неће моћи избрисати брзи развитак живота и књи-

– жевности. Б Ф.

ИВАН ЛОВРИЋ: БИЉЕШКЕ О ПУТУ ПО ДАЛМАПИЈИ

Мноти читаоци знаће за име Алберта 'Фоптиса. То је онај “учени опат италијански који је 1774 06јавио У својој књизи „Пут по Далмацији“ (Масто 1п' Ратагја) 3занимљиве податке, тице из живота „Морлака“, тј. српских и хрватских сељака у залеЂу далматинских градова, и тако

открио тадашњој западној Евро-

ведачког жанра, од њих се, кад

. народима тражили инспирације. |

описе и цр-.

пи један примитиван, свеж све

"То је било време кад се на западу, под утицајем Жан-Жак Рутсоа и других мислилаца, јављало занимање за живот „природних“, „непокварених“ народа ван. западне цивилизације. Интелигентан посматрач и вешт писан, Форвтис је успешно описао живот не-. шега пука, и његово дело одмах | је преведено на немачки, франуски, енглески, пшански м хеландски. Природњак по струци, али енциклопедист као многи учени људи његова столећа, Фор-– тис је нарочиту пажњу посветив и фолклору, па је, између осталога саопштио и неколико народних (и Качићевих) песама. Међу њима се налази „Хасанагиница“ коју је Гете одмах запазио и пре- 3 вео у десетерцу. (Отуда се и данас у по којој немачкој поетили, намлази на термин „српски трохеј“ кад је реч о десетерцу, јер је Фор- | тис поред италијанскога превода саопштио и наш оригинал из кога је Гете, и не знајући нашега | језика, разазнао форму десетерца). Песму је затим из Гетеова текста · превео на енглески. Валтер Скот, а после на француски Шарл Нод- је, Проспер Мериме и јоп: неки други мање познати писци. Тако је временом „Хасанагиница“ ушла. тотово у све европске књижевности, све до шведске и финске, кле пример наце народне песме.

Али то није био једини одјек срортисова дела. Његова књига утипала је на низ романсијера и приповедача који су у егзотичним“

Већ 1778 грофица Розенберт-Орси-

ни облављује роман Морлаци

(Тез Мопадаџе5), са колоритом позајмљеним од Фортиса, а за овим романом излази низ сличних књита од данас заборављених писапа. И у роману 11. Нодјеа Јели

Зђотаг (1818, његовој фанта-. стичној причи 5тагга (Мбра. 1821) и новели браја п Веу о сећа се тај утицај, да не говори-_ мо о Гуслама Проспера Меримеа (1827) Бар у францускеј литератури, одјеци Фортисова дела налазили су израза у свима литерарним епохама, све до дана шњих дана, преко Жерара де Нер вала (Без Мопгепесг!п») и Де