Наша књижевност

зе Два а це ћу ара ава грана бави љинће

едем ми давио

деби љето аића двок

Заафу бон

| | | | | 1

периоду између два рата. Сем прве приповетке, по којој је и цела збирка добила назив, и последње, Радни дан господина Сепа, све остале конципиране су и реализоване као занимљиве и узбудљиве животне сличице у којима се реалистички приказ жи-

вота замењује револуционарним

патосом херојства и мучеништва (кад су у питању напредне снаге и њихова борба за бољи живот) или иронијом и персифлажом (када се приказују малограђани и претставници власти и поретка).

Засноване углавном на усколичном искуству, често и сасвим аутобиографског с" карактера, ове приче и цртице захватају стварнест само парцијално, у појединим њеним видовима, како је то кад писцу потребно за приповедачки развитак мотива. Отуда,и поред све истинитости основне тенденције у приказивању људи и догађаја, утисак недовољно заснованог, лаког и површног фељтонског приповедања. НемајуЋи довољно стваралачке фантазије. која би захваћено приповедачко градиво, ширим мотивисањем и сложенијим давањем, подигла до конкретно истинитог али и уопштеног одраза стварности, писац прибегава схематском начину црно-белог сликања: романтичарском хероизирању ликова бораца и саркастичном с" персифлирању претставника реакције и насиља.

У краткој белешци о писцу, на крају књиге, то романтичарско обележје Гергељевог књижевног рада, за које су нађене тачне карактеристике, прогрешно је протумачено тиме што је Гергељ „писао У доба осеке радничког покрета, у доба мукле хортијевске диктатуре после скршене мађарске револуције“: : Приповетке и кртице Шандора Гергеља, у несигурном и недовољно књижевном преводу Соње Петровић, објавила је београдска „Просвета“. :

"ЕФ ·

и. БИЛИНСКИ: ОСНОВИ М ТЕХНИКА ЛИТЕРАРНОГ РЕДИГИРАЊА

Наша издавачко-новинска предузећа поклањају све већу пажњу стварању и подизању кадра књижевних редактора, тј. кадра. нарочитих стручњака који обрађују језик и стил сваког рукописа пре његовог одобрења за штампу. Посао књижевног редактора врло је одговоран. Од његове опште културе, његовог познавања духа и закона језика, политичког нивоа и, наравно, савесности у раду зависи какав ће дефинитиван облик имати публикација намењена многим хиљадама читалаца.

Превод књиге Билинског о основима и техници књижевног редиговања, коју је издало Друштво новинара НР Хрватске, послужиће врло корисно не само нашим. млађим редакторима, него и онима који располажу већим искуством. Билински је с дубоким познавањем ствари систематизовао примере редакторске делатности Лењина и Стаљина који су, као организатори и руководиоци бољгиевичке штампе, дали ненадмашив узор не само публицистичке, него и редакторске вештине. Из тих примера он је сажето формулисао основна правила којих су се Лењин и Стаљин придржавали при читању и поправљању разних рукописа. Њихове редакторске исправке уче, пре свега, да сваки редактор мора стално уздизати свој идејно-политички ниво, проучавати дела класика марксизмалењинизма, пратити савремена политичка збивања и сам активно учествовати у политичком животу, јер он је дужан помоћи писцу чији текст обрађује „да људе, погледе и догађаје назива њиховим правим политичким именом“. Он, даље, мора савршено владати књижевним језиком, свестрано проучити морфологију и синтаксу, лексику и фразеологију, знати да се вешто служи речницима и приручницима. Фусто, редактор треба да проучава језик класичне књижевности као и најбоље примере савремене прозе, јер

мора, при редиговању, брижљиво _

а а аи ва ње

4

Мање чи бан РАМА

ЈП на тик,

и.

РАС ДаАКА таи