Наша књижевност

помагати писпу да свој текст очи-– сти од речи које га накарађују и кваре, од клишираних облика, излуине употребе страних речи итд. Маколика да је његова сарадња, редактор је дужан да чува индивидуалне особине стила и језика сваког писца, сваког дописника са села или из фабрике. У :

Билински је зналачки приказао методику редиговања, указао на важност проверавања формулација, цитата, чињеница и датума у тексту који се припрема за титам_

ЧИТУЉА

СМРТ АЛЕКСЕ ИВИЋА 5

Проштлога месеца (23 новембра) преминуо је научни радник др. Алекса Ивић

Ученик Јиречека и Јагића, Ивић се, после промоције за доктора фи_ лозофије (1905), предао истраживању по архивама у Бечу, Пешти, Загребу и многим другим градовима и местима где год се-могло наћи докумената о културној и по-_ отитичкој прошлости нашега народа. Радећи на том послу готово пола столећа, Ивић је пронашао и објавио читав низ драгоцених и з2нимљивих докумената. Његови „Списи бечких архива о првом српском устанку“ (досад објављено пет обимних књига о годинама 1804—1808) претстављају дратоцен материјал за проучавање историје устанка.

Ивић је много радио и на сакушљању биографске и друге грађе за историју литературе, без које се не може замислити прбуча= вање извесних периода наше књизжевности. Његова „Архивска граба о југословенским књижевним и културним раднипџима“, од које је (београдска Академија наука објавила од 1926 до 19835: четири обимне_ књите, саопштава податке о нашим културним радницима од стедине осатутнаестога века на.овамо. Ти подаци, поназвитше прона-

"некад постојао наш живаљ и таме |

-зио Буљлтурне старине од вред· мости. Е ЗЕ 19)

се редигује лексичка грађа и фра. зеологија да би се најправилније изразила пишчева мисао и, на крају. нагласио да је књижевни редактор дужан, поред техничког уредника и коректора, б= пи собито пажљиво да проверава графички и илустративни · материјал везан за рукопис кеји редигује. За Ст. тј

ђени по бечким и пештанским архивима, утицаће у многом чему на | проучавање књижевности, јер мењају и допуњују наше знање с личностима и податке о епохама. Изабран у Академији наука У Институт за проучавање књижев_ ности и у Историски институт, он је и у једном и у другом правцу У последње време много радио, оставивши пет књига Списа о првом устанку (о годинама 1809 де 1813) и две обимне књиге архивске грађе о. књижевницима, потпуно приређене за штампу. Смрт га је“ затекла на раду још једне такве књиге, којом је намеравао да допуни грађу о књижевности осамнаестога и деветнаестога века. Мвић се такође истакао и као предани скупљач старих рукописа и књига. Обилазећи не само | државне архиве, него и архиве манастира и српских црквених општина по- Маџарској и Румунији, | он је нашао и пренео у нашу земљу низ рукописних и штампаних србуља, као и других ретких књига, које би пропале у туђини или прешле у својину иностраних библиотека, да Ивић није непрестане обилазио многа места у којима је.

по забаченим кутовима пронала-