Наша књижевност

диве»

Из поеме . Зрењанин"

Све мање Непријатеља.

А мециг

Већ претпоследњи. Не диши!

Што боље

Циљај

У мрак

Из ког црна швеља Светлећим мецима Гвожђе

За месо пришива И коље

И коље

И стреља.

Мук.

Па шум.

Ко јелен усправи главу До пушкарнице.

Ко иде кроз мрак, Измеђ рафала,

Чији је то корак,

Ко се пробија кроз тесно грло, Рубом границе

Живота и смрти7

Је л то победа

Или

Крај горак7

За грмом глас грмну: — Предај се Ил — ниси!

Мој шеф ти вели,

Да си слободан

Чим рекнеш нама Куд су се дели Бандити

Што се,

Под твојом заштитом,

,

31