Наша књижевност

Мт НЕ Ме 3 “ #

232

Књижевност

Кроз обруч ноћас У мрак пробили Према Тиси.

Реци,

И теби,

Он ће, милостив, Бандитску младост Опростити.

Нем, жмурећи

Зрењанин слуша. На длану мери Расејано,

Је л тежи од других

Метак последњи.

За грмом ућута.

— Тебе од смрти, глас други се цери, Више не дели

Ни размак педља,

Ех, непобедни.

Потамне од гњева: — Штаг Смрти нема!

Дубоко узе

Зрака у груди

Да глас му буде јачи и већи И рече: — Почуј,

Слободу

Сам делим.

Сам — бришем сузе

И људе учим: Кроз борбу — срећи.

То ћеш му рећи.

Знам друговима стазе Унапред

За тисућ дана.

Нећу их рећи.

Знам где коначе

И куд их воде