Наша књижевност

Из поеме „Зрењанин" 37

Вину До врха јунаштва Лепоте његове Највеће, Спремни На сваки метак Да одврате с тисућ плотуна, Спремни Да се до краја Уз пале другове боре, Да као вихор Светом Раздувају пожар побуна И да се до победе Ни мором не уморе. Из града — двајест тисућа, Из среза — милиони Кренуће ко пролећа На смрт кроз таму густу. Тад га угледах нагло: Небом су он и хероји Прошли уз трзај брзи Ко звезде у августу. 0. Давичо

Бранко Станковић: Жена