Наша књижевност

36

Књижевност

Јутрос је све јасно

До неба страсно јасног: Зрењанин је град

И ја му читам поеме.

У пуној сали он седи Крај друга из Обласног И после,

Скупа одлазе

Да доврше План

На време.

Кад вест ту сирене објаве, Пошљите по мене песме Што вам их дајем

За везу.

Оне ће ме пронаћи,

Ма коју газио стазу

И ја ћу доћи опет

Да друга свог препознам По радости у граду

И обиљу у срезу.

Лепоти на сваком образу.

Нек нико не каже: Живот је жртвовао...“ Цвета |

Слобода. За њу је пао.

Не реци: „Пао...“ док ради

Ударник и после се сунча на пржини лета С њим као с најбољим у радној бригади И плива свој „краул“

Уз његов „сек воде“

У истој трци

Једној штафети

Слободе.

И ако рат опет...

И ако рат опет навали

Он биће

Све тисуће младића што одмах креће Да се као бели вали

Храбри ал оружани