Наша књижевност

ом

“ла ПН и Рафа тим и

Из поеме „Зрењанин“ 35

Угледаће се на мене.

У кртој ноћи

Оружје преби.

И живот ко кундак се сломи. Кроз прозор без зоре ; Он паде

У траву

Ничице.

У том су часу

Другови његови Прелазили Тису, Његови другови

Од свега дражи.

Високо над њима летеле су Дивље гуске у стрелама. До дана

Војници прилазили нису. — Шта да се тражи, Када је тама2

Говорили су.

А то су лажи.

Зрењанин мртав

У тами је бдио

На мртвој стражи.

Зашто смрт често Најтежу косу диже

На човека једноставног“ Што га је у зору

Сто сабљи боло

И тукло пљоштимице7 Била је јесен какву је жив Волео. У небо |голо

С пашњака гргуравог Дизале су се

Звиждећи

Селице.