Наша књижевност

ери ери 5"

одане че

3 а сафари вафна»

Војничка пушка

— Скочио си, Швабо, у гаће које нијесу за тебе кројене. — Не може се бости шут са рогатим. — Богме ће му Рујо поткресати рогове.

— Прстима се кестење не вади из ватре. . — Браћо, треба подмазивати оружје. Сијевајући очима, сав задихан говорио је стари Марко: |.

— Још од свог дједе којег је давно прекрила маховина слу-

«пао сам, дјецо, ову причу: „Тамо, унуче, вели, гдје сунце излази,

тамо је света земља —- Русија. Њене планине деру у облаке. Над

· непрегледним њеним пољанама сунце никад не залази. Русија је

наша колијевка. Доћи ће једнога дана њена војска и ослободити нас.“ Тако је говорио мој дјед, покој му души. И није слагао. Често пута нас је помагала руска војска, па ће и у овим тешким временима ... ·

Доцније је на Козару дошао непознат човјек, витак и црн, коштуњавог липа на коме се истицао мало повијен нос. Познавали су га једино чланови Комунистичке партије, рударски радници из Љешљана: Жарко Згоњанин, Млађо Обрадовић, Гојко Шуркан и још неки. Послије се прочуло да је то један Хрват из Бања Луке, Јосип Маџар, који је имао чудан надимак — Шоша. Партија га је послала у овај крај да организује народни устанак. |

Он је људима давао упутства да буду опрезнији него досад, да избјегавају усташе, да се дању крију а не спавају код куће, већ у шуми. Развијао је код људи дух отпора, говорећи им да изналазе оружје: револвере, кубуре, набијаче, двоцијевке, карабине и муницију сваке врсте, да их чисте и подмазују. Дању-и ноћу, неупадљиво, он је са члановима Партије обилазио Лешљане са свих страна, студирао њихов положај, брда, долине и јаркове око њих, како,би их најбоље искористио за напад.

. > . ~ 7

Устаничка јулска ноћ 1941 била је ведра, без мјесечине . пуна звијезда, које су на огромном небеском пространству сијале као капљице росе. Мирисале су зреле крушке и јабуке — илињаче. Кроз

тиху ноћ се ширио врели мирис земље, пожњевене пшенице и поко-_

шених ливада. Неки људи причају да су чули кукавицу која је закукала, тужније и жалосније него што има обичај да кука. Протума: чили су ово као злослутни глас њемачко-усташке пропасти.

Уочи устанка усташе су похапсиле око седамдесет љешљанских рудара, копача, возача и других радника, скоро читаву смјену

која је радила тога дана. Похапсили су те људе да их као таоце

побију ако их ноћу ко нападне. Појачане усташко-жандарске патроле шврљале су и крстариле по' селима тражећи људе, али су мало кога ухватиле, јер су се ови на вријеме склонили у шуме, договарајући се о устанку. |

Шоша је ватрено говорио:

_ — Другови, Комунистичка партија позива све народе Југославије на оружје, на устанак против њемачких окупатора и њихових слугана. Наша је парола: „Смрт фашизму — Слобода народу!“ Вечерас се дижу сви срезови Козаре:- новски, приједорски, дубички,

~ у, 4 Књижевност 3 Е ! | И