Наша књижевност

6 Књижевност

о тој љубави, није запитао — где су узроци тако дубокој и тако разгранатој појави. Ни друг Тихонов, ни друг Глатков нису се запитали — каква је садржина те љубави, ко је ту љубав подигао до степена револуционарне свести, ко јој је дао не само нове размере него, пре свега, нову животну садржину, ко је нашим народима улио веру у непобедивост и ослободилачку мисију прве земље социјализма»

Само традицијама то се не да објаснити, јер су оне само један — и то споредан — елеменат, А тек се та љубав не би могла развити на основу онога чиме је о СССР-у југословенска буржоазија набијала уши нашим народима више од двадесет година.

Ко и како је у капиталистичкој Југославији развијад љубав према СССР-у могао је осетити први званични совјетски претставник у нашој земљи када је дошао 1940 ради успостављања односа и видео како полиција хапси манифестанте.

Та је љубав постала таква и толика само зато што је наша Партија, што је нарочито ово руководство наше Партије, с другом Титом на челу, које и совјетски писци оптужују за антисовјетску кампању и скретање с пута интернационализма, и пре рата, у суровим условима илегалности, уливало у свест маса истину о ослободилачкој мисији прве земље социјализма.

Није потребно доказивати колико је наша Партија, баш под овим руководством, ту љубав распламсавала у годинама наше Народне револуције и колико је негује и развија данас, када наши народи, у најтежим условима, успешно изграђују социјализам. О свему томе сведочи читава наша унутарња и спољна политика, Ччитава наша културна политика. Уместо да доказујемо совјетским писцима оно што и сами знају, позивамо другове Глаткова и Тихонова да наведу макар један пример из међународних односа ксји би потврдило да се наша земља ма чим одвојила од које било демократске земље у односу према империјалистима. Нека наведу макар један пример отступања наше Партије од доследне борбе против капиталистичких елемената у земљи. И даље, позивамо другове Глаткова и Тихонова да наведу макар једну земљу из заједнице држава народне демократије, у којој је објављено толико превода совјетске науке, литературе и публицистике, приказано толико совјетских филмова, извођено толико совјетских музичких дела, објављено толико чланака и информација о Совјетском Савезу — колико је учињено и колико се то и данас чини у Југославији, упркос чудовишној кампањи која се шест месеци води против нове Југославије од стране неких руководилаца демократских земаља.

Нека наведу и једну земљу, сем Совјетског Савеза, у којој је љубав према Бољшевичкој партији и другу Стаљину доказана на делу толико, колико у Југославији.

Може ли се, на пример, оправдати оно што је у Вроцлаву учинио друг Фадејев — ћутање којим је прешао преко напора, крви и жртава које у великој борби против фашистичких агресора — за социјализам, нису жалили ни наши књижевници ни остали наши