Наша књижевност

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД

ЉУБОВ ЈАРОВАЈА КОНСТАНТИНА ТРЕЊОВА

„4 б

Љубов Јароваја Константина Трењова, писана свега неколико година по окончању грађанског рата, даје страсну и јарку слику руске револупије у разним димензијама, с аутентичном свежином забележака узетих на лицу места, још у току догађаја. Избегавајући намерно класични драмски облик који би дао сажету слику револуције као целине, и тако осветлио њен џиновски друштвено-историски значај, Константин Трењов се определио само за сценску илустрацију једног малог исечка славних октобарских дана: борбу црвених и белих, пред крај револуције, око једне варошице. Али, дајући само једну издвојену слику из револуције у свој њеној особеној конкретности, он је, сажимањем догађаја у битне токове, настојао да обухваћено градиво уклопи у шира струјања револуционарне епохе, да не изневери основну историску нит смисла и значаја Револуције. Да би то постигао у што потпунијој мери и у што експресивнијем облику, Трењов се послужио вештом и усклађеном комбинацијом реалистичке технике уопштавања и симболистичко-експресионистичке стилизације. То двојство књижевно-драмског метода живо се осећа у његову делу, чак и кад је сасвим органски стопљено у једно, и у приказивању догађаја, и у оцртавању ликова и у прибегавању условним сценским решењима.

Иако је Љубов Јароваја, у свом спољњем сценском виду, дата у стилу драмске хронике, која се не задржава на догађајима нити има кад да их драмски осложи и димензионира, Трењов ипак не упада у репортерски стил спољашње живописности. Узбудљива драмска радња, сценски илустрована само У основним линијама развитка, дала је Трењову сигурну подлогу за приказивање и изражавање потресне људске драматике. На оскудној, филмски конципираној подлози, Љубов Јароваја даје, стилом шкрта и сигурна мајстора, читав један необично богат и разноврстан свет у његовим најдубљим унутрашњим распињањима, 'индивидуализиран и уопштен, конкретан“н богат, прецизан и сложен. Кроз једноставну, можда и намерно упрошћену драмску фабулу, мозаички склопљену од живописних парчића, Грењов је вешто и студиозно скицирао читаву једну живу галерију ликова, чије се особине 'драстично јасно оцртавају у вихорним данима Револуције, без обзира да ли се ти ликови у њима активно испољавају с лева или десна, дакле као носиоци одређене људске воље и друштвеног хтења, или само као збуњени посматрачи које друштвена олуја ко-

витла, попут увелог јесењег лишћа, својим мразним и за њих недокучивим путевима. >