Наша књижевност

ФРАНЦЕ ПРЕШЕРН — ПЕСНИК И МИСЛИЛАЦ

Прошло је сто година,“) откако је умро човек који својим делом претставља историску прекретницу у развитку словеначког народа из народа заосталих кметова у народ, способан да се културно такмичи с осталим народима Европе. 5 е

Језик, којим су се дотле споразумевали само „они, који припадају сталежу слугу >) постао је у Прешерновом стиху сретство за изражавање најнапреднијих мисли епохе, у којој су се будили европски народи и кидали ланце феудализма. Из оруђа за идејно учвршћивање ропског положаја словеначких људи, што је словеначки језик био у рукама метерниховских назови-просветитеља, словеначки језик у Прешерновим стиховима претворио се у оруђе национелног освећивања словеначких људи, подизања њихове плебејске свести, њиховог прожимања идејама антифеудалног хуманизма и ре волуционарног демократизма.. Жеравица, коју су за словеначку земљу отели Линхарт и Водник од француског жаришта тадашње револуционарне мисли, у Прешерновом стиху разгорела се у гламен. Овај пламен био је храњен најпунијом хармонијом, постигну том до тога времена, између песникове идеје и објективних развојних тежњи, између песниксва хтења и основних интереса словеначке земље и народа.

Чврсто укорењен у свом народу, Прешерн је јаче но ма ко други у Словенији осетио било своје епохе и израстао далеко изнад савремене околине. Одбацујући све и свакојаке илузије идејно з20стајућих или свесно антидемократских елемената међу својим ужим сународницима и међу осталим јужним Словенима, Прешерн је Словенцима први обележио правац једино демократске, једино народне и једино напредне националне политике. Његову замисао о заједници равноправних југословенских народа и свих народа уопште, преузели су од њега Левстик и Цанкар, и носили је пред Словенцима као буктињу кроз ноћ материјалног и духовног ропства. Ова замисао је у тековинама ослободилачке борбе, коју су наше народне масе водиле под руководством своје авангарде, Комунистичке партије Југославије, нашла код нас своје прво велико оваплоћење. :

Када се данас из перспективе друштвено-економских, политичких и културних тековина Народно-ослободилачког рата и соција-

1) Ова расправа, написана за словеначки часопис „Нови свет", сачињава основу говора који је писац 7 фебруара 1948 одржао на свечаној академији у Љубљани, посвећеној стоголишњици Прешернове смрти.

2) Из Прешерновог немачког сонета »Магшт је, мег!..<