Наша књижевност

Франце Прешерн — песник и мислилац 119

листичке изградње наше земље осврнемо на пут, који је у послодњих сго година прешао словеначки народ, тек онда нам бива пог-

пуно јасна величина Прешерновог генија, његов не само словеначки, него и општејугословенски значај.

= 1

Највећи словеначки песник Франце Прешерн родио се 3 децембра 1800 Е. у селу Врба крај Бледа. У ЈЉубљани је похађао гимназију и две године студирао филозофију. после чега се уписао на правни факултет у Бечу где је 1828 г. промовисан за доктора права. После адвокатског испита 1832 г. радио је скоро четрнаест година као приправник код љубљанских адвоката Баумгартена и Кробата. Молба за адвоктаско место била му је пет пута одбијена. Тек 1846 г. добио је адвокатуру за село у Крању где је 8 фебруара 1849 г. и умро. Прешернове псезије изашле су први пут још за његова живота, у децембру 1846 г.

Франце Прешерн је поникао из оног дела словеначког сељаштва, који је крајем 18 и почетком 19 столећа почео све јаче да рађа два важна саставна дела словеначке нације у формирању, прве елементе домаће, словеначке буржоазије и словеначку световну интелигенцију.

Постанак сваке нације, као што је познато, нераздвојно је повезан с постанком и развијањем капиталистичких односа производње. Национална буржоазија наступа у животу нације најпре као онај историско-прогресивни чинилац, који у борби против феудалне расцепканости и уопште против свега, што тада омета друштвени напредак, у борби за властито национално тржиште, постаје носилац привредног повезивања језички једнородних територија у јединствене националне територије и носилац културно-политичког уједињавања њиховог становништва у нације.

У епоси националног буђења нарочити значај има домаћа интелигенција. Значај овог слоја, који своје припаднике регрутује из различитих друштвеник класа, у томе је што, он, у условима оштре поделе између умног и физичког рада, наступа као скоро искључиви идејни и умртнички претставник друштвених стремљења поје диних класа. Тај слој даје тумаче оних тежњи, које покрећу угње» тене народне масе, напредне филозофе, научнике, песнике, драмске пи це итд., а даје и дипломиране лакеје реакције и мрачњачке гоборнике преживелих друштвених система. У епоси националног бујења, из редова интелигенције уздижу се идеолози националних покрета, весници националне идеје у књижевности, уметности и науци, сабирачи фолклорног градива, лингвисти, историчари, укратко, радници на свим оним подручјима друштвеног живота, на којима је потребно афирмирати националну особеност даног народа.

Формирање националне интелигенције, у првом реду домаће световне интелигенције, која не одлази у школе зато да би повећала редове службеника цркве, него из слободоумнијих побуда, са-