Наша књижевност

Франце Прешерн — "песним. и мислилац 134

У сонету »Метелјо топ«, који је био написан исте године кад је изишао фон Кнеблов немачки превод Лукреције Кара „О природи ствари“, за који знамо да га је Прешерн набавио, није онострански живот споменут ни једном речју, ма да се ради о проблему смрти, дакле о тематици која игра тако велику улогу у хришћанском учењу. Прешерново размишљање о смрти и овде је много. ближе размишљању античког материјалисте (прим, Пе гегит пашга, Ш књига, У. 1078—1079 и 1087—-1089) без обзира на то да ли га је наш песник тада већ познавао или не. Е

Негацију загробног живота претставља такође сонет „Матији Чопу“, који служи као посвета »Кгаџ рп Бам « (Крштењу на Савици) и који је уједно кључ за разумевање целокупне поеме,

Централна мисао све поеме — која је настала у времену пес-= никове највеће личне несреће, после губитка пријатеља Матије Чопа који се 1835 удавио у Сави, и после коначног раснлињавања свих нада у љубавну срећу, — то је она, коју налазимо више пута филозофски изражену код француских просветитеља ХУШ века, код младохегелијанаца и затим код Фојербаха: вера у загробну срећу јеу глузија, која служи као замена за земаљску несрећу. _

После, угушивања последњег отпора, који су алпски Словени пружали надирућем немачком феудализму и домаћим покрштењацима, словенски великаш Чртомир нашао се пред двоструким судбоносним губитком; изгубио је независност земље и вољену девојку, Богсмилу, која се покрстила и заветовала мајци бојжјој, да би му тиме измолила спасење. У уверењу да ће се наћи на оном свету и из љубави према њој Чртомир прима хришћанство ие'пође у мисионаре. Закључак поеме можда сгдржи песникову мисао о: томе да су пропаст словенског паганства и победа феудализма у знаку хришћанства били историски неопходни. Ако је тако, онда је свакако основа овој мисли позната хегеловска реченица „све стварно је рагумно“, из које је Хајне већ 1833 извео за тадашње време. далеко: сежан закључак да мора постати стварно такође све зито је разумно. Али,. го овде није битно, Пе Ми

Још је Иван Пријатељ поређивао »КезЕ ргл бамс« са'сонетом »Ољ Угђа згеспа, дгата уа5 Фотаса...« и то је поређење сасвим на месту. У том сонету песник се осврће на дане безбрижне младости међу сељацима, на селу, сељачком свету супротставља свет у који га је одвукла жеља за нгуком и у ком је доживго толико разочарења. У посвети »Кгефја рп! Замјсј« песник завиди онима, које притиска неутешан јад, гли им је ипак уштеђено. сазнање да је: овоземаљски, материјални свет почетак и крај свега, ла сем живота на овом свету нема другог живота: , | | »...огесеп “је је |а, Кдог 2 Воротно МА И нр зпесе опзфтап стођа у рта Нгатиме) 1:

Е 5 БР

32). „Сретан је само тај који, као Богомила; чува у грудима:пнаду у срећу с оне стране гроба“. - Зи АЕ сер тата 24

~ 2»

са

па 3