Наша књижевност
132 : 2 Књижевност
Сам он, песник, нема никаквих илузија, које религија пружа исесрећнима: ·
»бгсе мезејо тп бојпо, |гресе Мрокој' Је ђодо стођа Бојесе.«33)
Иста мисао пснавља се и'у самом »Кгзи рп Замб«, где песник непрестано поставља себе као антитезу обојици јунака, како у погледу њихсве узајамне љубави тако и у погледу њихових загробних илузија.
_ За Прешерково тумачење друштвене улоге религије, која се састоји у потхрањивању илузија код несрећних,значајан је такође <0нет »Магу Кел гстаг сте у Клт, у Котрозгеце...« (Многи ходочасници иду у Рим, у Компостелу...). :
»У родођаћ гледа! пгерет уезеце 2 ам] јепја гајзКеса. 5је4 зепсе 7агје Опзћпапеке вог'је убзпјеш у обагје Кдиђехт мегле омаф ти 2еце.«“)
Дубоко свестан друштвене улоге, коју игра религија, Прешер" се никада не преобраћа у пропагатора религиозних илузија као лека за овоземаљска зла, успављујућег средства за искориштаване и угњетаване. Његова повезаност с народом је тако присна да искључује сваку свесну превару народних маса; потпуно туђа му је лозинка, коју су како у Словенији тако и другде за Волтером понављали буржоаски либерали: неверсвање за образоване, вере за народ, којег помоћу ње треба држати у покорности. Напротив, Прешерн у својој поезији иступа као критичар цркве и религије, исмејава и раскринава дволичан морал свештенства, биготизам љубљанског цехов"ског малограђанства („Свети Сенан“, „Небеска процесија“). Дијалог између Чртомира и свештеника у »КгШ рг! Замјск потсећа на схватање оних ренесансних па и доцнијих филозофа, који су због атрквеног терора своју критику религије износили у облику дизлога између свештеника п противника религије, при чему су аргументи противника увек били убедљивији:
»Кај мен Кгуг зто у Кгапј [е4, Кпабјапоу (мојћ уза ргеудап деја, ва пи роџеј, 3/' та сте пајбоц тези пјћ Вор, Ке КИсе5 са Воба |иђег пи 2«5>)
Верска нетрпељивост, коју је метерниховски режим поново ПпОдјаривао " која је била нарочито неподношљива у таквим провинци23) „срце радосно и болесно, срце које пати смириће гроба дубине“.
ву (Он чезне за тим да у сликама види радост рајског живота. Траг сенке оностранског блаженства који је утиснут у алтаре охладн му жеље верне љубави.“ (подвукао ја — 858): - 5
вз) „Колико смо видели протећи крви у Крањској, размисли о свему што су починили твоји хришћани па ми реци: зар њихов бог што га зовеш богом љубави није најжешћи демон2“