Наша књижевност

Франце Прешерн — песник и мислилац 138

вота: подизањем друштвене свести сељака: и очувањем словеначком народу оних слојева, који су се издвојили из словеначког села.

Тако је о народној песми мислио Прешерн. Из народног песништва

црпео је богатство и ргллистичку очигледност својих метафора, симбола и поређења, У словеначкој поезији нема песника, који би у том погледу био тгко близак народном стваралаштву као што је то Прешерн. Право има Фр. Кидрич, кад подвлачи изванредну очитледност и општу приступачност Прешернових изражајних средстава: „Његове метафоре. како једноставна упоређења тако и израђени примери, очигледне су, природне, сажете и скоро увек узете из подручја таквих појава у природи и у животу, које је и прости човек из Врбе успео да опази и дг их у пренесеном смислу употребљава или бар разуме. -%) Док је Прешерн одбијао ону врсту песништва, која описивањем природе и годишњих доба изазива досаду, његовом описивању спољне природе својствен је онај интимни однос према њој и њеним манифестацијама, какав се сусреће једино у гнтропоморфизму народне песме, (на пр. описи природе у „Крсту при Савици“, који тако чудесно хармонирају с унутрашњим расположењем јунака поеме).

Цео Прешернов круг брижљиво је тражио и сакупљао благо народног песништва, оне непатворене, животно ведре народне песме, које није изопачио мрачни аскетизам средњевековног хришћанског схватања, усмереног на овековечење кметства и феудалне“ власти, на одвраћање погледа са овоземаљске беде на: небо. „Прешерн је у тражењу и објављивању народних песама видео важну тачку пре-

породитељског програма“, каже Фр. Кидрич. На том послу испо-

љавала се строга Прешернова критичност. Тако Прешерн у писму Челаковском од 12 марта 1838 године раскринкава покушаје мрачњака, који су хтели народном стваралаштву подметнути смисао кекав би одговарао тежњама реакције: „Назив народне песмс (УокзНедег) ми се чини лажан, јер ове песме народ. уопште не пева, него су то шупље измишљотине с којима попови и терцијали (Ве!Ђгидег) настоје да одгурну праве народне песме,“

У Прешерковом односу према народној песми открива се његов однос према словеначком народу уопште, према његовом друштвено-политичком и културном уздизању и напретку.

М1

Далекосежни политички значај Прешерновог реалистичког погледа на свет и на људе показао се у његовом односу према илиризму, у његовом схватању словеначког проблема, југословенства и словенства, што је конкретно дошло до израза нарочито у његовом ставу за време распри по питању азбуке и језика,

47) Кидрич, Прешерн, 1! књига, стр. 84.

Ма Наке

:

же НЕ

ка зада паши ЊЕ ава

и

За

па У и

МЕ :. | На Меј а вили, Ре рак ог

ж У

на У

У