Наша књижевност

»срђесј«, литерарном органу Прешерновог круга: „Доклегод је, да«ле, језик ограничен само на то да изражава појмове простог сељака, и доклегод није способан да служи као изражајно средство у вишим круговима живота и нзуке, дотле несме себи присвајати назив образованог језика (чист језик имају такође и дивљаци)... Нека нашем сељаку даду нешто боље од оног што су му давали старији крањски писци у понемченим фразама и од овог што му дају неки новији са својом граматичком извештаченошћу, онда им неће изостати ни признање од стране сељака. Погрешно схватање да 1е језик сељака већ сам по себи стил, Прешерн добро жигоше у својој сатири „Нова писарија“, у песми, која је с више страна интересантна“. Сасвим слређено је Чоп изразио ову мисао у свом последњем писму: „Ови људи, који делимично из јансенистичког фанатизма и сопствене ограничености, а делимично из језунитске“ самовоље хоће да држе народ у непрестаној малолетности...35)

Разлика између, рецимо, Копитаревог конзервативног погледа на словеначка културна питања и напредног, демократског погледа Прешерна и његовог круга, открива се и у њиховом односу према народној песми. | у

У доба просвећености и буђења националне свести, народна песма обраћа на себе пажњу свих напредних духова, као израз присне, ведре човечности насупрот феудалној извештачености, релитнозном мрачњаштву и сталешкој ограничености. Код заосталих народа, који су почели да се буде, народна песма претстављала је за њихове будитеље прву културну потврду националне особености и права на живот. Зато је интересовање за народну песму имало у том периоду дубоко прогресиван карактер. Реакционарни, правац у

романтици повезао је доцније интересовање за народну песму са

својим ставом, који је одбијао сваки напредак, са обожавањем прошлости и инертности друштвеног живота, и према такође диференцирао и модифицирао саму народну песму.

Копитар је на свом путу од рационали-те Цајзовог круга до апологета метерниховског апсолутизма претворио народну песму У фетиш,којему мора да се клања и да се пр кевност, што значи, у врхунац и закључак сваке књижевности,

Прешерн се оваквом схватању народне песме, које је, уствари, норицало основни закон сваке материјалне и духовне делатности, развој, није могао да прилружи. за њега и за Чопа на родна песма није била крај, него полазна ла ка сваког даљег песничког стваралаштва.

Прешернов однос према народној песми био је антејевски: из ње је потицао и из ње црпео своје снаге и растао до неба словеначко поезије. ; ;

Народна песма означава одређену етапу у развоју поезије, на којој се не сме остати, него треба поезију развијати напред, у складу с решавањем основне проблематике тадашњег словеначког жи-

45) цит, по Пријатељу, Душевни профили итд. стр. 146 и 148.

+

том критерију _

илггођава целокупна књи- -