Наша књижевност

МЕРЕ у ужу

уевафе “

о" “у

а и

146 р Књижевност

веначког и осталих југословенских и словенских народа нераздвојно повезана са ствари европске револуције која се ближи. Одговор на питање да ли је Прешерн учинио овај закључак дала би 1848 година; али је та година нашла Прешерна скрхана и болесна на прагу смрти, Посведочено је само да је наш песник с радошћу поздравио вест о мартовској револуцији у Бечу и да је с горчином пратио ње

"ву бедну карикатуру на словеначком тлу.

Прешерново схватање односа међу народима уопште, а напосе

међу словенским народима, нарочито се одражава у »Кгш рп 5а-

мек и у програмској »2дгам|јјст«, која је, сложена још 1844 године, први пут могла да изађе тек после мартовске револуције 1848.

У уводу »Кгзга рт 5амјсј«, који је бесумње, највеће дело словеначке епике, Прешерн изражава своју веру у васкрсење словеначког народа и уједно се заноси пространством словенске земље:

»Мајуес зуефа ојгокот 5151 51ауе, ба ђото па! роб, Кјег пје чпом: . 51 ргозн уоГјо уего 1п розћаџе.«69)

У овим стиховима изражен је песников идеал демократије, слободе и равноправности. То је његов поглед напред, у будућност, јер у сзом времену Прешерн није нигде у словенском свету могао да нађе остварен свој револуционарно-демократски идеал слобод:. Уједно ови стихови значе супротстављање словеначке неслободе државној независности словенских народа, независности која је услов слободног националног развоја свакога народа понаособ. Јасно сазнање од каквсг је значаја државна независност за сваки народ, Прешерн је свакако стекао размишљајући о судбини свог народа, народа који је много закаснио. Ма

У „Здрављици“ је Прешерн дао песничку синтезу пп триотизма као осећања љубави према свом народу и према земљи, према њиховој слободи и напретку, Т е идеје сл ободе, братства и' једнакости свихнарода

У „Зрављици“ Прешерну је полазна тачка домаћа земља, словеначки свет; народу-кмету, Словенцима, управљен је његов револуционарно демократски позив,

пау 2дгође пјћ гоке з1 зропе, КЕ јћ 5е јеХе151)

Други поздрав ламењен је словенској породици народа, који су тада скоро сви без изузетка чамили под јармом феудалног апсолутизма, а претежни део носио на својим плећима и јарам националног угњетавања. Власт, коју је Прешерн. у горе наведеним стиховима из Увода „Крсту при Савици“ недвосмислено означио

во) „Највише света припада деци Славе (тј. Словенима), тамо ћемо наћи пуз где љени синови себи слободни одређују веру и законе“. _

вт) „Нека њихове руке смрве окове у које су још оковане .