Наша књижевност

Франце Прешерн — песник и мислилац 147

као власт народа, демократију, и част, што значи част бити слободан и равноправан у кругу народа, — то су два циља демократске словенске политике, које Прешерн супротставља панславистичким тлапњама.

У „Здрављици“ песник изражава своју дубоку веру у слободну будућност словеначког народа, коју ће донети „ново поколење си-

нова“ својом борбом против угњетача, за братство и јединство међу народима.

Идеју водиљу песме, идеју о нераздвојној повезаности између народног, демократског патриотизма и братске сарадње свих народа, исповеда Прешерн у претпоследњој строфи: та исповест значи уједно поздрав пролећу народа, које је песник слутио, и које је наговештавало пораст револуционарних социјалних и националних покрета у Европи, у Француској, у Италији, Пољској и другде.

»21уе пај уз! пагоф, Ккћ ћгерепе добака дап, да, Кодег зопсе ћоф, ргершт 17 зуефа ђо ргерпап, да гојак ргозе ђо узак, пе угаг, Је зозед ђо тејак.«•2)

Последња строфа „Здрављице“ је здравица свима, који »аођго У згси п'БНјо«,.песниковим пријатељима и истомишљеницима у Словенији и с оне стране словеначких граница, свима, који у срцу носе сутрашњицу свога народа и целог човечанства, идеју слободе.

Из свега што смо рекли о Прешерновом ставу према културнополитичким питањима, која су задирала у будућност словеначког народа и тражила његово опредељење, јасно излази, да је Прешерн био политички дух и то скроз на скроз напредан дух. Код њега су се, како подвлачи друг Кардељ, „опште демократске тежње слиле у класичан уметнички облик, а по садржини претстављају најзрелију политичку концепцију код Словенаца у том раздобљу“ .58)

Прешерн је био убеђени доследан слободни мислилац и противник метерниховског и уопште сваког реакцонарног феудалног апсолутизма. Ни у једном свом стиху, ни у једној пригодној песми, Прешерн никада није дао ни најмању политичку концесију апсолутистичком режиму и друштвеној реакцији. Ништа му није било одвратније од конзервативних словеначких и илирских стихоклепаца са њиховим одама Аустрији, слабоумном ћесару Фердинанду и његовим министрима. Жаока његових песама и још много чега што је објављивала „Чбелица“, будила је код љубљанских мрачњака страх од последица, какве је — како је то вишој власти јављао

52) „Нека живе сви народи који желе дочекати дан када ће свуда под сунцем нестати раздора; када ће сваки земљак постати слободан и када народ на граници више неће бити непријатељ него само сусед."

65) Кардељ (Сперанс), Кагмој зроуепзКеса пагодпева ургазапја, стр. 104.

3»

х

о ен а зе

Х

пау

Хака рака

же

У Медић

у

За ел