Наша књижевност

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

СИНИША ПАУНОВИЋ: ПУСТА ЗЕМЉА

У роману Пуста земља, првом обимнијем делу Синише Пауновића, који се у периоду између два рата, узгред, огледао и у поезији и у приповеци, дат је на широкој основи приказ живота србијанске паланке у првом светском рату, за време непријатељске окупације. У захваћеном градиву, које је доста изворно обележено, огледа се п лично искуство самог писца, с многим елементима аутобиографског карактера, и његов напор да се, џзван граница својих успомена о људима и догађајима, широко и веродостојно документује. По чињеничном материјалу који роман региструје, Пуста земља има драж веролостојног сведочанства, готово репортерски аутентичног.

Но, и лично искуство самог писца (успомене из детињства), и брижљива джокументација (сведочанства људи) остали су исувише општег карактера, без аних јарко виђених и датих појединости, чија је уметничка снага у моћи да у нама буде конкретну слику стварности. Писац се трудио да дочара. живот мале србијанске паланке, коју назива Цветноградом (Чачакг), под окупацијом. Готово сви елементи животних догађаја тога тешког времена ту су. Писац говори ад сили и терору окупационих власти, хапшењима, прогонима, интернацији, вешању; он даје отпор родољубивог грађанства, које од пасивне резистенције иде до активног рада на рушењу окупационе силе: казује се о његовој мржњи према осионом туђину, о његовој вери у национално ослобођење, о. његовој мушкој постојаности у беди и невољи, о осећању везаности са земљом и народом; лата је такође и слика сарадње с туђинским освајачем и издаје народа и домовине. Сем тога, писан је заједно са главним лицем свога романа, дечаком Жалнмом, кроз које и иначе често сам говори, направио одужи излет у село, и ту по-

кушао да да, с доста идиличног осећања сеоске стварности, проблематику сеоског живота под окупацијом, па се чак расплинуо, на књишко романтичарски начин, У. једној евокацији сладуњаве љубави главног јунака и једне циганчице ...

И поред тога што су многи елементи живота под окупацијом доста издашно обухваћени, из романа се ипак не добија сасвим верна уметничка слика стварности. Узрок тој делимичној уметничкој промашености романа треба тражити у његовој идејно-уметничкој структури, у начину на који писац прилази проблему човека и живота иу начину га који он своја виђења настоји да оствари.

" Сликајући једну необично сложену друштвену средину, у изузетно: замртленим условима рата и окупације, Синиша Пауновић је, желећи да прикаже разне друштвено-политичке тенденције у животним хтењима појединаца и група, приступио компликованој проблематици на схематичан начин, делећи све људе на две одвојене скупине, из основу уског, често и произвољног мерила. У Пау-

<

= тек ос - ==

~ –—-