Наша књижевност

ПРИ РАИ ~ ИН

ПРИ у и а

МУЗИЧКИ ПРЕГЛЕД

УМЕТНОСТ ЕНРИКА МАИНАРДИЈА

Тип уметника виртуоза са светском славом, појава на коју смо ми данас већ навикнути, не постоји у таквој форми од давнина. Такав тип се почео формирати са првим почецима демократизације уметности у освиту Х1Х века, када је са јачањем грађанске класе, њеним све већим преузимањем власти, уметност престала да буде својство затворених аристократских салона и пре шла у концертне дворане, приступне и ширим слојевима. На повећање броја и развој уметника-виртуоза утицао је и развој саобраћаја, могућност да уметник обиђе многе земље и да га чује и упозна публика тих земаља, затим организовано вођење музичких приредаба од стране импресарија и концертних агенција, најзад усавршавање музичких инструмената који су изискивали све веће техничко мајсторство, нарочито пианиста који се редовно појављују као пратиоци солиста на другим инструментима.

Специјални тип репродуктивних уметника са ауреолом тајанства, створио се у окриљу романтике, када су субјективне претставе и осећања имали превагу над реалним елементима. Естрадни виртуози тога времена Паганини, Лист, Талберг, Шопен, Кројцер доводили су масе до екстазе, бљештали су и засењивали не само својим реалним уметничким квалитетима, него врло често и помоћу фасцинаторских елемената мистике и екстраваганције које су импресарији измишљали ради извлачења што веће материјалне користи за себе.

Пред рат, код нас, чинило се да изумире смисао за естрадну музичку уметност. Међутим, јасно је данас да је онда, упоредо са дегенерацијом и пропадањем владајуће мањине, и уметност била у декаденцији и да је имала мало услова за живот. Данас, са огромним бујањем културног живота, расте и шири се и разумевање уметности и интерес и одушевљење за њу. Отуда се данас концертне дворане све више пуне младом публиком која надолази као бујица, која са све виднијим разумевањем и правилнијом оценом прати развој нашег музичког живота. Отуда и случајеви, као што је са уметником Маинардијем, да два узастопна концерта не могу да задовоље потребе публике већ морају, оба, да се понове и да публика, правилно оцењујући интерпретаторску величину овога уметника, пропрати сва четири концерта са бескрајним одуптевљењем. .

Уметничка слава светских репродуктивних уметника често је базирана на спољној техничкој бриљантности и виртуозности. Та спољна техника, међутим, оставља лак и површан утисак и често покрива бесадржајну празнину, тако да је слава таквих уметника врло пролазна а њихова уметност не може да изазове оно дубоко одушевљење које траје и које. се памти. У правом смислу делотворни, сугестивни и упечатљиви су само они уметници који сједи-