Наша књижевност

Преглед књига =

„Задатак Института за друштвене науке јесте пре свега да изграђује квалификоване кадрове који ће бити способни да на нашим вишим школама предају марксистичко - лењинистичку теорију, да руководе теоретским радом у нашим друштвеним ор-

ПРЕГЛЕД КЊИГА

187

ганизацијама и да учврсте кадар наше напредне марксистичко-лењинистичке публицистике.“

Институт за друштвене науке почео је с радом.

К. С.

ГОЈКО БАНОВИЋ: НЕВИЂЕНЕ СНАГЕ

~

Запажен репортер, који сочним пгродним језиком покушава да захвати живе тренутке нашег времена, Гојко Бановић је у овој својој првој књизи приповедака, писаних последњих година, остао на граници између вештог репортерско-књижевног бележења, које тражи само завимљив сиже и духовиту обраду, и правог уметничког уобличавања, које захтева дубље идејно и емоционално прожимање реалистичке слике живота. Та два начина посматрања и приказивања испреплићу се безмало У свим његовим приповеткама: и у сликању ликова (егзотичном и стварвом), и у обради радње (регионално-фолклорној и реалистичкој), и у осмишљавању уоченог животног градива (директно експлицитном и посредно уметничком).

Тематика ових приповедака, често фрагментарна по обухвату, захваћена је са самог врела живота. Све је у њима, по рудиментарној основи, верно и аутентично: од голог податка (често из друге руке) до примитивно, али снажно осећаног језичног израза. Стваралачке маште која слободно влада животним податком, да би га, у успешно нађеним односима и осветљењима, аутентично употребила за потпунији и пластичнији уметнички домашај, у овој књизи готово и нема; нити има довољно, и поред изванредног богатства језика као сировине, слободног оперисања изражајним могућностима, којима се прави ствараоци, у тежњи да разоткрију. нове видове човека и живота, увек стваралачки служе. У овим приповеткама све је узето дословно из живота: и радња, и ликови, и односи, и дијалози, и сама реч. У њима су скоро сви елементи

)

тесно везани са стварношћу, готово с натуралистичком верношћу, али „правог живота, који уметност дочарава својим путевима, кад се сви елементи стопе у једно недељиво јединство, врло је мало.

Од тринаест приповедака, колико их је у овој књизи, свега две су се, и то прва и последња („Запис о безименој“ и „Телал Реџеп“), отеле књижевно-репортерском сликању живота. За разлику од осталих, мање приповедачки зрелих, у њима фабула није једнодимензионална. Уз основни приповедачки ток, који иде видљивом површином ствари, осећају се подземне струје. Сликајући живот, писац не бележи само оно што се збило, већ отвара проблематику, даје свој поглед на ствари. Правилно усмерена идејност ту не само да не смета реалистичкој слици, него је и димензионира, даје јој племениту уметничку боју мисли и осећања. Ове две приповетке, поједини фрагменти, иди само извесне мале сцене у осталим приповеткама говоре о томе да ће наша савремена проза имати у Гојку Бановићу, ако продуОљивањем рада успе да се ослободи репортерског сликања и анегдотског фабулирања, једну свежу принову.

Е. Ф.

АРСЕН ДИКЛИЋ: ПРИЧЕ ИЗ ШкоЛЕ И ЖУНИНА ГАЈА

У овој својој првој књизи приповедака за децу (издање Новог поколења), млади књижевник Арсен Диклић, који већ дуже времена сарађује, и стихом и прозом, у пионирским

% |