Наша књижевност

УРА ЛИ АИ ПОН А И а = или

204 Књижевност |

— Да им узмем пушке док се није разишла магла — питао је. !

Магла је била густа и Молнар је климнуо главом. Ножем је ра- | секао ногавицу на бутини, провукао кроз отвор марамицу и некако превезао и стегао рану. Обрисао је руку о снег и телом заклонио румени траг крви који је остао за њоме.

Жандари су опет почели да пуцају; плашили су се да им се партизани не прикраду кроз маглу. Наредник Окрош искористио је прилику да се повуче још за неколико десетина метара и да се смести иза једне врбе. Ту је на парчету хартије написао: „Пошаљите помоћ најхитније, имамо велике губитке“, и послао курира пешке, јер су коњи побегли. Кад се магла разишла, видео је да се и добар део чете повукао за њиме до следећег јарка.

На партизанској страни, „Мали“ је вратио пушку Тати Туријском и појио га ракијом из плоске коју је заробио. Тата је седео обучен поред пећи, горео од ватре и дрхтао од студени.

Напољу је била тишина, изгледало је као да су се жандари повукли, али су борци на салашу знали да жандари још увек леже у пољу, притајени у неком јарку.

Било је студено. Молнар посла неколико бораца да се греју у кућу, па и сам пође шепајући, да састави листу за дежурство. Два-три метка зазујаше поред њега, али га ниједан не погоди. У кући су кувари већ спремали доручак на ватри.

Молнар је био храбар и сталожен човек. Био је снажан и леп, имао је црне бркове и коврчаву сјајну косу. Он и не каза да је рањен, распореди одред како би борци могли на смену да долазе да се греју, рече да се спрема храна и за ручак, прегледа Кудељареву рану и нареди да се за њега и болесног Тату Туријског држи у приправности чамац за случај да одред буде присиљен да се повлачи у рит. Тако је одред с најмање напора и жртава могао дочекати нови напад жандара, ако би га ови предузели

Али Молнар није био што и Баба Картара. Он није имао довољно одлучности и смелости да нореди да се одмах јуриша на заплашене жандаре док се ови још нису прибрали, нити је имао довољно искуства да предвиди да ће жандарима ускоро стићи помоћ | ако буде чекао. Није могао да се реши да нареди повлачење, како | би се одред на време повукао кроз рит, и уместо тога мислио је јел-

ј | | |

————————— типова

нако шта би Картара урадио да је овде на салашу и закључио најзад да би се Картара тукао до последњег метка, па и он одлучи да учини тако. 5 Око подне била је прилика да потврди своју одлуку. Жандари, којима је из Жабља стигла помоћ, отпочели су нови напад. Митраљеска ватра шишала је и брисала пољем, скидала малтер са са= лаша и шуштала у шевару. Део прве жандарске чете доспео је на педесетак метара од куће, а онда се поколебао, жандари су почели да беже натраг и падају на земљу. Вод друге чете успео је да заобиђе салаш, нашао је неки путељак у риту и покушао да одреду зађе за леђа, зли је изгубио правац и запао у муљ. Тај вод је отсекла трећа десетина одреда, кратка борба водила се у трсци и блату,