Наша књижевност

218 , Књижевност

Хамлет се не одупире енергично тражењу Краља и Краљице да не иде у Витенберг; али кад сазна за појаву Духа, он одмах са свом енергијом изјављује да ће га пресрести и осло+ вити „ма пакао зинуо и позвао га да ћути“. На пријатеље који га задржавају да не иде за Духом потрже мач и остварује своју намеру.

Он не лети својој освети; напротив, њој он иде тромо, застајући, посрћући, врлудајући, узмичући. Краља дуго не покушава ни да дирне. Али он се нимало не устручава да наваљује на „досадну матору будалу“ Полонија. Својим неверним пријатељима Розенкранцу и Гилденстерну казује без увијања шта о њима мисли и на крају им, не колебајући се, намешта замку која ће их стати живота. Према јадној Офелији је чак увредљиво агресиван ч непопустљив у осуди и свирепом одбијању девојке коју воли. Шта се тине његове мајке, он се, штавише, мора обуздати да би је само његове речи секле, не и његова рука. Чувши да је неко скривен иза застора, он га убија без предомишљања. Краља самог је, неколико тренутака раније, поштедео, а одмах после овога задовољиће се тим да га задева, не спречавајући ничим лупештво које Краљ припрема против њега.

Но убрзо затим он опет поступа смишљено, брзо и енергично. Хвата се у коштац с гусарима, избавља се из њиховог ропства; поред гроба Офелијиног изазива Лаерта, али га после моли за опроштај и „братски“ се бори с њим; рањен, рањава њега. Најзад убија и самога Краља.

Из овога видимо да тврђење о Хамлетовој неактивности и несдлучности не даје тачну слику о чињеницама: Хамлет није неодлучан уопште, у односу према свим лицима, ни према многим, није неодлучан према старом канцелару, ни према његовој кћери и његовом сину, ни према својој мајци, ни према својим пријатељима, правим и лажним, па ни према својим непријатељима — изузев једног јединог: његовог стрица-оца, злочиначког краља Клаудија.

. Хамлет је у стању да слободно стане насупрот.и човеку с овог и духу с оног света; у стању је да прети и заповеда, да исмеје, прекори, одгурне, казни, бије, убије. Само једно он дуго времена није у стању да изврши: свој задатак; само једну ствар бесконачно одлаже: своју освету) само за један чин му недостаје енергија: за то да убије убицу свога оца. |

4

Поборници мишљења да је Хамлет неактиван по природи покушавају до дана данашњег да порекну горе наведене чињенице. Они тврде да су сви акти које смо набројали и које је Хамлет уопште у стању да изврши импулсивни, тј, поступци без претходног расуђивања, без „борбе мотива“ и свесног одлучивања, укратко: лишени онога што карактеризује вољну радњу, смишљен чин; за такав чин Хамлет, по њиховом мишљењу, није способан. Ј. Д. Вилзон вели

~

"РРРНЕННЂРЖИ